Gojko Božović То лице – Ez az arc

Gojko Božović Pljevlja 2. maj 1972. –

То лице У оним тренуцима кад си сам, Кад су далеко и пријатељи и непријатељи, Кад су далеко и страх и нада, А још не припадаш ноћи, Када ниси ни у граду, Ни у подграђу, Када ти звуци не говоре ништа, А књиге посматраш Као остатке туђег живота, У таквим тренуцума Загледај се у себе. Не скрећи поглед. Запамти то лице. И бићеш то што јеси.

Ez az arc A magány pillanataiban, Mikor a barátok és az ellenségek is távol vannak, Mikor a félelem és a remény is távol van, De még nem az éjhez tartozol, Mikor nem vagy sem a városban, Sem a külvárosban, Mikor a zajok semmit sem jelentenek, A könyveket meg Idegen életmaradványokként szemléled, Ezekben a pillanatokban Nézz önmagadra. Tekinteted ne fordítsd el. Ezt az arcot jegyezd meg. És leszel az, ami vagy. Fordította: Fehér Illés

Izvor: autor