Böngészde - Pabirčalište - Gleaner

2020. július 20., hétfő

Nenad Trajković Да се зна – Hogy tudjátok


Nenad Trajković Pirot 1. jun 1982. –

Да се зна

седео сам под шпалиром винове лозе
у столици твоје баке
ти си се држала за гвоздену шипку
и нежно из ње ослобађала музику
довољно да касније заволим
све жичане инструменте
било је сунца
и његових зрака у твојим очима
ја сам се стидео твоје баке
и прозора твоје куће
иако то нико није могао да види
иза високих зидова и дрвене порте
могао се чути топот коња и звецкањe прапораца
онда је твоја бака зауставила спољашни свет
наговестила да жели да каже нешто важно
са пажњом сам чуо само прву реч род...
и онда даље ништа нисам чуо
сем ружног режања помахниталих коња
и тешког дисања асфалта
и звука брзопадајућег сунца
и тај пад
који је твоје очи обојио у потпуно црне
брзо сам устао
неспретно се поздравио
и наопачке ходао до куће
знам да смо били јако млади
и да и даље не знам шта је истина у том дану
оно што знам
и што би можда требало и ти да знаш
дуго након тога нисам причао са Богом
док воља Његова није изнова победила

Izvor: Ненад Трајковић: Ветар са језика Исток Књажевац 2016. стр 19.


Hogy tudjátok

a szőlőlugasban
nagyanyád székében ültem
te vasrudat tartottál
és abból gyengéden muzsikaszót keltettél életre
elég volt ahhoz hogy később
minden húros hangszert megszeressek
sütött a nap
sugara szemedben csillogott
szégyelltem magam nagyanyád
és otthonod ablaka előtt
pedig a magas fal és a faház mögött
senki sem láthatott
lódobogást hallatszott és csengőszó
majd nagyanyád megállította a külvilágot
jelezte valami nagyon fontosat akar mondani
csak az első szót hallottam – a rokonság…
és nem hallottam semmi mást
csak a megveszett lovak harsány nyerítését
meg az aszfalt súlyos légzését
meg a gyorsan eső nap hangját
meg azt az esést
mely szemedet egészen feketére festette
sebtében keltem fel
esetlenül köszöntem
és haza visszafelé mentem
tudom nagyon fiatalok voltunk
és ma sem tudom mi az igazság abban a napban
az amit tudok
és talán neked is tudni kellene
azután az Istennel sokáig nem beszéltem
míg Akarata újra nem győzött

Fordította: Fehér Illés

Nincsenek megjegyzések:

Megjegyzés küldése