Nenad Trajković Да се зна – Hogy tudjátok

Nenad Trajković Pirot 1. jun 1982. –

Да се зна

седео сам под шпалиром винове лозе

у столици твоје баке

ти си се држала за гвоздену шипку

и нежно из ње ослобађала музику

довољно да касније заволим

све жичане инструменте

било је сунца

и његових зрака у твојим очима

ја сам се стидео твоје баке

и прозора твоје куће

иако то нико није могао да види

иза високих зидова и дрвене порте

могао се чути топот коња и звецкањe прапораца

онда је твоја бака зауставила спољашни свет

наговестила да жели да каже нешто важно

са пажњом сам чуо само прву реч – род...

и онда даље ништа нисам чуо

сем ружног режања помахниталих коња

и тешког дисања асфалта

и звука брзопадајућег сунца

и тај пад

који је твоје очи обојио у потпуно црне

брзо сам устао

неспретно се поздравио

и наопачке ходао до куће

знам да смо били јако млади

и да и даље не знам шта је истина у том дану

оно што знам

и што би можда требало и ти да знаш

дуго након тога нисам причао са Богом

док воља Његова није изнова победила

Izvor: Ненад Трајковић: Ветар са језика Исток Књажевац 2016. стр 19.

Hogy tudjátok

a szőlőlugasban

nagyanyád székében ültem

te vasrudat tartottál

és abból gyengéden muzsikaszót keltettél életre

elég volt ahhoz hogy később

minden húros hangszert megszeressek

sütött a nap

sugara szemedben csillogott

szégyelltem magam nagyanyád

és otthonod ablaka előtt

pedig a magas fal és a faház mögött

senki sem láthatott

lódobogást hallatszott és csengőszó

majd nagyanyád megállította a külvilágot

jelezte valami nagyon fontosat akar mondani

csak az első szót hallottam – a rokonság…

és nem hallottam semmi mást

csak a megveszett lovak harsány nyerítését

meg az aszfalt súlyos légzését

meg a gyorsan eső nap hangját

meg azt az esést

mely szemedet egészen feketére festette

sebtében keltem fel

esetlenül köszöntem

és haza visszafelé mentem

tudom nagyon fiatalok voltunk

és ma sem tudom mi az igazság abban a napban

az amit tudok

és talán neked is tudni kellene

azután az Istennel sokáig nem beszéltem

míg Akarata újra nem győzött

Fordította: Fehér Illés