Böngészde - Pabirčalište - Gleaner

2020. augusztus 7., péntek

Dajana Lazarević Причајте ми о љубави – A szerelemről meséljenek


Dajana Lazarević Šabac 12. mart 1993. –

Причајте ми о љубави

Молим вас,
Причајте ми о љубави.
Синоћ сам чула нечију песму,
У даљини,
И она још у мом срцу живи.
Неко је певао о љубави.
И ја сам ишла у правцу песме,
Вирила, пењала на прсте,
Да видим ко ту нежност слави.
А певач је остао у даљини,
И све лепше певао о љубави.
Пођоше ка њему незнани људи,
Засија Месец, замириса цвет,
Извијали су се багремови –
А он је у заносу све већем
Певао о вечној љубави.
И сви су се предали песми.
Као од ума остављени,
Њихали су се у њеном ритму.
Сузом су рекли да су је жељни.

Најлепше вас молим,
Причајте ми о љубави.
Реците ми да постоји,
И ја ћу вам веровати.
Тихо, сасвим тихо,
Шапните ми о правој љубави,
Која све од себе може дати;
О љубави, која се у песмама слави,
Која правила крши, пркоси смрти,
Која се воли, која се чека,
Да се макар у сновима јави;
О љубави која оживљава,
Која се никад не заборавља,
И не оставља!
О љубави, која те верно прати.

Само ми реците да постоји,
И ја ћу вам веровати.

A szerelemről meséljenek

Kérem,
Nekem a szerelemről meséljenek.
Tegnap este egy dalt hallottam,
A távolban,
De még itt él, a szívemben.
Valaki a szerelemről dalolt.
A dal irányába mentem,
Kukucskáltam, pipiskedtem,
Látni akartam, gyengédséget ki éltet.
Messzeségben maradt a dalnok,
De egyre szebben dalolt.
Ismeretlen emberek indultak felé,
Felragyogott a Hold, illatos volt virág,
Akácok hajladoztak –
Ő meg igézetében
Az örök szerelemről dalolt.
És mindenki átadta magát a dalnak.
Mint a háborodottak,
Ritmusára hajladoztak.
Könnyezve vallották, sóvárognak.

Szépen kérem önöket,
Nekem a szerelemről meséljenek.
Annyit mondjanak, van,
És én hiszem majd.
Halkan, alig hallhatóan,
Nekem az igaz szerelemről suttogjanak,
A mindent adományozóról;
A dalokban ünnepelt szerelemről,
A szabályokat döntőről, halált megvetőről,
A szeretettről, a várva vártról,
A legalább álomban megjelenőről;
A soha el nem feledhető,
El nem hagyható,
Éltető szerelemről!
A téged hűségesen követő szerelemről.

Csak annyit mondjanak, van,
És én hiszem majd.

Fordította: Fehér Illés
Izvor: Iz knjige u pripremi: Дајана Лазаревић: Белина сна str. 35-36.

Nincsenek megjegyzések:

Megjegyzés küldése