Anđelko Zablaćanski Поганима – A pogányokhoz

 

Anđelko Zablaćanski Glušci kod Bogatića 4. decembar 1959. –

Поганима   на чијем прагу седиш расутих мисли пољима жита, чије су ноћи проливених суза уденуте у твоје празно јуче, твоје простоте – и од страха ињем прошаране косе   на чијем огњишту грејеш од студени утрнуло срце, сићушно у осами, на чијем гробљу сваке ноћи се из сна будиш, дршћући хладан у својој мекој и врелој постељи   на чије знамење jelkép своју си поган безочно просуо, крв чију на свој бес си точио, а манастирску воду, за искуп греха испод крста пио

А pogányokhoz   búzamezőkön szétszórt gondolatokkal kinek a küszöbén ülsz, üres tegnapodba, faragatlanságodba félelemtől dérrel festett hajadba – kinek az éjszakákon át folyt könnye hull   magányban összezsugorodott, fagyban dermedt szíved kinek a tűzhelyén melegíted, puha, meleg fekhelyeden dideregve, éjjelenként álmodból kinek a sírján riadsz   pogányságod arcátlanul kinek a jelképére szórtad, gyűlöleted kinek a vérével oltottad, a szenteltvizet meg, bűnbocsánatért a kereszt alatt ittad   Fordította: Fehér Illés

Izvor: autor