Anđelko Zablaćanski Поетски кругови – Költői körök

 

 Anđelko Zablaćanski Glušci kod Bogatića 4. decembar 1959. –

Поетски кругови   Оставићу перо, метафоре, тинту, Све слике што дахом цртам по прозору, У мени је песник умро у зениту, На груди стишћући поезије зору.   Продавци празнине за мој сто ће сести Што бездушјем пишу – секиром на пању. Без снова стихови дршћу у несвести, Деца Црнобога1 уз нас су и дању.   Тихују подневне сенке сред видика: У крвавом оку вампира и смрти И стиде се песме – у причи без слика, Око плена коло истих док се врти.   И умро бих тако у стиху сопственом, Залуд се плашећи ламија2 без зуба Да се не пробуди у сну неизбежном, Песмом што се чува под оштрицом руба.   1Црнобог је Бог  ноћи и мрака из словенске митологије 2Ламије су демонске звери сличне вампирима

Költői körök   Irónt, metaforát, tintát, félreteszek, Meg a lehelettel az ablakra rajzolt képeket, A költő csúcspontján halt meg bennem, Hajnalban szorítva keblemre a költészetet.   Szólamokat árulók asztalomhoz nem ülhetnek, Lélek nélkül, baltával – tuskóra írnak. A sorok álmokat mellőzve, ájultan remegnek, Fekete Isten1 gyermekei nappal is itt vannak.   A láthatáron déli árnyak pihennek: A vérszopók és a halál véres szemében Szégyenkeznek – az üres mesékben Az áldozat körül ugyanazok lelkendeznek.   És a fogatlan szörnyektől hiába rettegve Soraim közt így halnék meg, Ha elkerülhetetlen álmomból felébredve Nem vészjósló versem lelném meg.   1Fekete Isten (Crnobog) – a szlovén mitológiában az Éj istene   Fordította: Fehér Illés

Izvor: Анђелко Заблаћански: Перо, метафоре, тинта, Удружење књижевника Србије, Београд. 2021. стр: 110.