Böngészde - Pabirčalište - Gleaner

2021. december 23., csütörtök

Anđelko Zablaćanski Поетски кругови – Költői körök

 

 Anđelko Zablaćanski Glušci kod Bogatića 4. decembar 1959. –

Поетски кругови
 
Оставићу перо, метафоре, тинту,
Све слике што дахом цртам по прозору,
У мени је песник умро у зениту,
На груди стишћући поезије зору.
 
Продавци празнине за мој сто ће сести
Што бездушјем пишу – секиром на пању.
Без снова стихови дршћу у несвести,
Деца Црнобога1 уз нас су и дању.
 
Тихују подневне сенке сред видика:
У крвавом оку вампира и смрти
И стиде се песме – у причи без слика,
Око плена коло истих док се врти.
 
И умро бих тако у стиху сопственом,
Залуд се плашећи ламија2 без зуба
Да се не пробуди у сну неизбежном,
Песмом што се чува под оштрицом руба.
 
1Црнобог је Бог  ноћи и мрака из словенске митологије
2Ламије су демонске звери сличне вампирима

Költői körök
 
Irónt, metaforát, tintát, félreteszek,
Meg a lehelettel az ablakra rajzolt képeket,
A költő csúcspontján halt meg bennem,
Hajnalban szorítva keblemre a költészetet.
 
Szólamokat árulók asztalomhoz nem ülhetnek,
Lélek nélkül, baltával – tuskóra írnak.
A sorok álmokat mellőzve, ájultan remegnek,
Fekete Isten1 gyermekei nappal is itt vannak.
 
A láthatáron déli árnyak pihennek:
A vérszopók és a halál véres szemében
Szégyenkeznek – az üres mesékben
Az áldozat körül ugyanazok lelkendeznek.
 
És a fogatlan szörnyektől hiába rettegve
Soraim közt így halnék meg,
Ha elkerülhetetlen álmomból felébredve
Nem vészjósló versem lelném meg.
 
1Fekete Isten (Crnobog) – a szlovén mitológiában az Éj istene
 
Fordította: Fehér Illés

 

Izvor: Анђелко Заблаћански: Перо, метафоре, тинта, Удружење књижевника Србије, Београд. 2021. стр: 110.

Nincsenek megjegyzések:

Megjegyzés küldése