Böngészde - Pabirčalište - Gleaner

2022. július 28., csütörtök

V. P. Већ дуго нисам – Hosszú ideje már

 

V. P. Pančevo 3. februar 1953. –

goog_1378280018Већ дуго нисам
 
Већ дуго нисам
Писао песме
Стално сам их
Одлагао
 
У међувремену је
више пута
пожутело лишће
сударило се дванаест возова
на три аеромитинга
пало је шест прототипова
умрла су четири моја пријатеља
 
Нешто сам чекао
шта сам чекао
није ми јасно
 
Сад опет опада лишће
осећам да ће до краја недеље
негде да се сударе,
сруше, изгоре у пламену керозина
 
Биће и те даће
и умреће још један
мој пријатељ...
Шта чекам
не знам
 
Неко би то назвао
инспирацијом
 
али смрт ми није довољна
очигледно
ни то златно лишће...
 
Чак ни то чекање
док се облачим,
свлачим
пресвлачим
 
шапћући у себи:
као зарни влач
као зарни влач
као влачни зар, као влачни зар...
 

Hosszú ideje már
 
Hosszú ideje már
Hogy verset nem írtam
Mindig
Halasztottam
 
Időközben
a lombozat többször
megsárgult
tizenkét vonat ütközött
három légi parádén
hat mintapéldány leesett
négy barátom meghalt
 
Valamire vártam
hogy mire vártam
magam sem tudom
 
Most ismét hullanak a levelek
érzem a hét végéig
valahol ütköznek
lezuhannak kerozin-tűzben elégnek
 
Tor is lesz
és még egy barátom
meg fog halni…
Hogy mire várok
nem tudom
 
Valaki ezt sugallatnak
nevezné
 
de nekem a halál
nem elég
sem az az arany lombozat…
 
Még az a várakozás sem
míg öltözködök
vetkőzök
átöltözök –
 
magamnak suttogom:
mint a zár-vár
mint a zár-vár
mint a vár-záró mint a vár-záró…
 
Fordította: Fehér Illés

Izvor: В. П.: На одморишту, Народна библиотека „Стеван Првовенчани“ Краљево, 2019. стр. 57-58.

Nincsenek megjegyzések:

Megjegyzés küldése