V. P. Већ дуго нисам – Hosszú ideje már

 

V. P. Pančevo 3. februar 1953. –

goog_1378280018Већ дуго нисам   Већ дуго нисам Писао песме Стално сам их Одлагао   У међувремену је више пута пожутело лишће сударило се дванаест возова на три аеромитинга пало је шест прототипова умрла су четири моја пријатеља   Нешто сам чекао шта сам чекао није ми јасно   Сад опет опада лишће осећам да ће до краја недеље негде да се сударе, сруше, изгоре у пламену керозина   Биће и те даће и умреће још један мој пријатељ... Шта чекам не знам   Неко би то назвао инспирацијом   али смрт ми није довољна очигледно ни то златно лишће...   Чак ни то чекање док се облачим, свлачим пресвлачим –   шапћући у себи: као зарни влач као зарни влач као влачни зар, као влачни зар...

Hosszú ideje már   Hosszú ideje már Hogy verset nem írtam Mindig Halasztottam   Időközben a lombozat többször megsárgult tizenkét vonat ütközött három légi parádén hat mintapéldány leesett négy barátom meghalt   Valamire vártam hogy mire vártam magam sem tudom   Most ismét hullanak a levelek érzem a hét végéig valahol ütköznek lezuhannak kerozin-tűzben elégnek   Tor is lesz és még egy barátom meg fog halni… Hogy mire várok nem tudom   Valaki ezt sugallatnak nevezné   de nekem a halál nem elég sem az az arany lombozat…   Még az a várakozás sem míg öltözködök vetkőzök átöltözök –   magamnak suttogom: mint a zár-vár mint a zár-vár mint a vár-záró mint a vár-záró…   Fordította: Fehér Illés

Izvor: В. П.: На одморишту, Народна библиотека „Стеван Првовенчани“ Краљево, 2019. стр. 57-58.