Böngészde - Pabirčalište - Gleaner

2022. november 7., hétfő

Valentina Novković Милост – Kegyelem

 

Valentina Novković Beograd, 16. 05. 1973. – 

Милост
 
Препознаје ли хук неодговора
окот риђе лисице,
поклекне ли гора кад јој с леђа
прилазиш?
Ако јеком не откликнеш, може ли те земља
на плећима понети, ако путем не коракнеш,
може ли те небо међ своје сврстати?
 
Вишак сам у речима што се на
муцање ослањају, у редовима
за место умањена, смешно
гиздава у очима што једну боју препознају,
чуварка огњишта које ватром неће
запламсати.
 
Каприци, нашивци, заџепци ничему
корисни као уходана војска марширају,
у локвама се очаја огледају, новојутра
очекују што ће их с векнама милости
послужити.
 
Недовршено плетиво мустрама се опире,
како најежен у крајеве што с маслинама
древнују?
 
Izvor: Валентина Новковић: Небогледни пев АСоглас д.о.о. Зворник, 2022. стр. 9.
 
 
Kegyelem
 
Felismeri-e a vörös róka fiadzása
a nem-válasz huhogását,
megroggyan-e a hegy, ha hátulról
lépsz hozzá?
Ha jajszóval nem kiáltasz vissza, vállán a föld
képes lesz-e magával vinni, ha út közben nem lépsz,
képes lesz-e a menny sorai közé befogadni?
 
A dadogásra támaszkodó szavakban
a felesleg, a sorokban
a kicsinyítés helye vagyok, az egy színt felismerők
szemében a nevetségesen ékes és
a tűzhely lángra nem lobbanó
őre is én vagyok.
 
A semmire se való szeszélyek, foltok,
mellékzsebek gyakorlott katonaságként menetelnek,
a tócsákban iszonnyal szembesülnek,
a kegyelem kenyerét az új reggeltől
várják.
 
A befejezetlen kötés mintákkal lázad,
ahogy az olajfákkal együtt vénülők
libabőrrel?
 
Fordította: Fehér Illés


Nincsenek megjegyzések:

Megjegyzés küldése