Živko Nikolić Тиха је ноћ – Csendes az éj

 

Živko Nikolić Koprivnica kod Zaječara 13.11.1958. –

Тиха је ноћ   Тиха је ноћ. Као да се заувек спушта, све да обујми, све да затамни, у рукаве се, у недра завлачи, језу распирује, доноси немир, мисао у страну гура. Али ми чврсто газимо снег, чује се шкрипа. Она једино. Тиха је ноћ. Бачена зрна, гранчице искидане, звезде по небу просуте. Пада све то на теме, на врат, светиљке се у нама изненада пале, преобликују засторе и ослонце. Тиха је ноћ. Ништа се не чује. Али, негде близу рађа се биће које ће да промени свет.   13. 1 – 6. 10. 2017. Београд / Копривница / Београд

Csendes az éj   Csendes az éj. Mintha örökös lenne, mindent átölel, mindent homályba borít, öltözékbe, kebelbe húzódik, iszonyt terjeszt, nyugtalanságot hoz, gondolatot félre lök. De mi a hóban keményen gázolunk, csikorgása hallatszik. Egyedül ő, a nő. Csendes az éj. Szétszórt magok, letört ágak, az ég csillagokkal hintett. Mindez vállunkra hull, bennünk váratlanul lámpások gyúlnak, függönyök, támaszok átalakulnak. Csendes az éj. Semmi sem hallatszik. De valahol a közelben világot megváltó új lény születik.   Belgrád / Kapronca / Belgrád 2017. 1. 13. – 10. 6.   Fordította: Fehér Illés

Izvor: Живко Николић: Одбегле слике, Смедеревска песничка јесен, 2021. стр. 12.