Vasa Pavković Разговор о смуку – A siklóról beszélgettünk

 

Vasa Pavković Pančevo 3. februar 1953. –

Разговор о смуку   – Не бој се! – рекао сам, истина тек када је смук минуо у травуљини.   Била је то одиста стара и крупна змија; затекла си је чело дедине старе куће, скотурану крај бурета замућене кишнице.   – Змије дуго живе, за разлику од људи. Вероватно нико не зна зашто је тако – причао сам.   – Ма пусти змију! – рекла си доцније, кад сам говорио како смукови сисају краве.   – Ма пусти смука и попиј једну лозу! – рекла си ми непознатим мушким гласом.

A siklóról beszélgettünk   – Ne félj! – mondtam a nőnek, igaz, csak akkor, mikor a síkló már élettelenül feküdt a fűben.   Valóban öreg, hatalmas kígyó volt; nagyapa öreg házanál találtad, a zavaros esővízzel tele rozoga hordó mellett.   – Az emberekkel ellentétben a kígyók sokáig élnek. Valószínű senki sem tudja, miért van így – meséltem.   – A fenébe a kígyóval! – mondtad később, amikor arról beszéltem, hogy a síklók szopják a teheneket.   – Mi közöd a siklóhoz, igyál egy kupica pálinkát! – mondtad ismeretlen férfi hangon.   Fordította: Fehér Illés

Izvor: Васа Павковић: У варљивом животу, КОВ, Вршац, 2012. стр: 29.