Biljana Milovanović Živak: Време за ноћ – Éjidő

 

Biljana Milovanović Živak Požarevac, 7. mart 1972. –  

Време за ноћ
 
Роберт де Ниро у једном филму навлачио је завесе
На прозоре, у време за ноћ,
Симулирање ноћи је као симулирање живота
Не може се Сунце надиграти,
Па оно се у песми девојком оженило!
 
А човек трпи уморан од тог суровог белила
Као од слепила које не пролази,
Лепљиви фил од беле алве у корама обланде,
Тај дан што не пролази, Сунце које не залази
Трепери као чулни еротски занос, као лудило,
Растројство, као да се ико томе може одупрети.
 
Људска телеса Норвежана у белим ноћима
Приказују ми се језиво као у хорор филму
Као међу белим корицама Сарамаговог „Слепила”,
Иако их Исидора никада није тако описала.
 
 
Izvor: Биљана Миловановић Живак: Ти, међутим, Књижевна општина Вршац, Вршац, 2022.
 
 
Éjidő
 
Robert de Niro egyik filmében függönyt
Az ablakra éjidőben húzott,
Az éj színlelése, az élet színlelése,
A Napot nem lehet átverni,
A költeményben leánykával házasodott!
 
Az ember meg e kegyetlen fehérségtől szenved,
Mint a nemmúló vakságtól,
Fehér alva, ragadós töltelék, ostyalapok között,
Az el nem múló nap, a nyugovóra sosem térő Nap
Érzéki varázslatként, eszeveszettként vibrál,
Zűrzavar, mintha ennek bárki is ellenállhatna.
 
A norvég emberek a fehér éjszakákon előttem
Mint a rémfilmekben, mint Saramago „Vakság” című
Könyvének fehér lapjain, szörnyekként jelennek meg,
Pedig Izidora így sosem említette őket.
 
Fordította: Fehér Illés