Željka Avrić Ничија деца – Lelencek

 

Željka Avrić Banja Luka 15. novembar 1964. – 

Ничија деца   ничија деца крстаре западно од раја   име им туђе пут непознат   плаше их бивши дани и будући заборави   посути пепелом зарастају у бол   удишу неспокој хране сећањем   одавде до сутра дели их тишина вечности   ничија деца одлазе у замрзнута свитања   прати их равнодушност дочекује бешћутност   тражећи очни вид силазе у мрак   oна су планетарна сирочад   поткрада их живот подмирују чежње   песниче се с временом играју забрањени комад   и ништа ништа ново под сунцем

Lelencek   a mennytől nyugatra lelencek kószálnak   nevük idegen utuk ismeretlen   múlt napok jövendő feledés rettenti őket   hamuval szórtan fájdalommal forrnak össze   szorongva élnek emlékekkel táplálkoznak   innen a holnaptól örökös csend választja el őket   fagyos hajnalba vonulnak a lelencek   közöny a kísérőjük apátia a fogadójuk   apai tekintetet keresve süllyednek a homályba   bolygóközi árvák   az élet lopja meg őket az ábrándkergetőket   az idővel küzdenek tiltott darabot játszanak   és semmi semmi új a nap alatt   Fordította: Fehér Illés

Izvor: autor