Srđan Opačić Osijek
23. novembar 1967. –
|
Пут
на небо (Љубици Бодироги) Био је позног лета дан спровод дугачак као увек кад одлази неко млад Пратили смо Љубицу моју школску другарицу измучену тешком болешћу Молили се Господу да јој опрости сагрешења вољна и невољна Изнад гробља је наједном прелетео путнички авион Питао сам се да ли нас путници виде и да ли знају да се горе на Небо не иде авионом.
|
Út a mennybe (Ljubica Bodirogához) Késő nyári napon hosszú volt a gyászmenet
mint mindig mikor fiatal távozik Ljubicát kísértük iskolatársamat barátnőmet a súlyos betegségtől
meggyötörtet Kértük az Istent bocsássa meg tudatos és véletlen bűneit A temető felett egyszerre
csak utasszállító repülőgép
szállt Magamtól kérdeztem látnak-e bennünket és tudják-e hogy fel a Mennybe nem repülőgéppel mennek. Fordította: Fehér Illés
|
Izvor:
Срђан Опачић: Истина о смрти је лаж
београд, Свет књиге 2019. стр. 19.
Nincsenek megjegyzések:
Megjegyzés küldése