Kassák Lajos Konj umire ptice izleću

Kassák Lajos (Lajoš Kašak)

Érsekújvár, 1887. március 21. — Budapest, 1967. július 22.

Konj umire ptice izleću

Njištio je tada vreme odnosno poput papige otvorio krila velim raširena crvena kapija

sa ljubavnicom kojoj su u licu crni dijamanti bili usađeni i troje dece je vodala u svom očajanju

pod dimnjacima tvornica smo sedeli

znali smo za sutrašnje krive linije

ho ruk ho ruk

rekla je otićićeš Kašiku moj a ja ću se isušiti na binama i na namazanim platnima gospodina nadlera

naravno

naravno

gospod zaboravlja lepotice

već je stigao poluhrist drvorezac

bio je mlad i prokleto pravedno mirisao

sutra bićemo preko mađarske granice

pa da hm da

naravno naravno

pored nas je jurio grad

amo-tamo se okretao koji put se propinjao

video sam kako iskrivljen slamnati šešir mog oca iznad mlečnog stakla od apoteke do kipa svetog trojstva i nazad klizi

stari je nekad verovao da ću u svojoj 21 postati kapelan

u parohiji eršekujvara

ali baš pre deset godina u bravarnici gospodina špornija dim gutao

stari nas je u to doba retko vrlo retko posećivao

kasnije i moju lepo zamišljenu budućnost sa pivom popio i ispišao

zaljubio se u jednu staru čistačicu

oćelavio je i samo s ciganima se družio

25 april 1909

s drvorescem u Pariz sam se spremao pešice

mala čaršija u lokvi je tumarala i na harmonici svirala

skinuću sa tebe moja krila o Sveti Hristofore očev sin nikad nećeš biti

jedan pijanac krokodilske suze pustio

naslonjeno na zid „Zlatnog Lava“ osećao svemu je kraj

crvena pruga me je pregazila i zvonili su u zvonicima

golubovi su iznad krovova kolutove pravili

bolje rečeno na kočiji sunca galopirali

novo zvono franjevaca samo što nije pevalo

kome se spava neka olovne cevi izglanca

časovi me na belim ovčarima straše

osećao sam svemu je kraj

rakijaši i trgovci galanterijom su zatvorili radnje

samo se ti vrati svojoj deci prijatelju moj

točkovi više nisu se unazad okretali

čovek odbaci mlečne zube i zuri u ništa gde će život vlastit rep ugristi

zuri u ništa

a džiramari

O lebli

o Bum Bum

a lađa nas je kao trudna žena tezmala i neko je iza naših leđa kulise sklopio

u mom životu to je bio prvi presečen dan

u meni su baklje i bezdan gorele

papagalum¹

o fumigo¹

papagalum¹

na obalama u jatima od po dvadeset su ptice od crvenog bakra kreštale

na drveću obešeni su se ljuljali i takođe kreštali

sumorni mrtvaci sa dna vode tek koji put su nas pogledali

ali mi smo po 21 godinu imali

iz brade drvoresca ružne ružičaste dlake virile

inače smo dobro živeli

tek dijagonale naših želudaca

zalud smo šarafe stezali bivoli su opet i opet krenuli

kroz strnjik

a oči su nam bili priljubljeni na članke devojaka

u tim trucima tasovi u meni uvek su poviknuli

u Beču tri dana smo na ulicama spavali

na kraju sami sebe definitivno iscedili

šta je zapravo civilizacija

čovek se sa nekakvim namazom namaže i od vaški počinje se užasavati

šta je zapravo porodična sprega

čovek pupčanu vrpcu sa nekekvom svilenom trakom produžuje

šta je zapravo crkveni obred

čovek da se ne bi bojao počinje bojati se

mi smo na tabane ceste svezali a u vasioni sunce nas je pratilo

zlatnim nogama veličine milja

verujte slon nije veći od buhe

crveno nije crvenije od belo

i ako ipak uzasve mi smo dalje išli

baš za inat dalje išli ako uspostavimo bilans stanja, ionako mi ćemo izvući deblji kraj

i tad su nam se oči otvorili

i postali smo duboki poput crnih bunara na području rudnika

i pešačili i pešačili

ispred nas 13 anđela

takođe pešice

o našoj mladosti su nam pevali

postali smo tipične skitnice pod pazuhom sa dobro dresiranim buhama

voleli smo u jarak upalo voće

kiselo mleko

i kase jevrejskih vernih zajednica

i braća su nam od svukud stizali

sa svakakvim jezicima i sa čudesnim obrazima boje cigle

svi sa specifičnim mirisima

neki su od kilometara ostrugani bili pojedincima su usne još od majčine sise mlečne bile

ispod nas ceste su u belim perinama ležale

telegrafske žice su se skupile i na nebo znamenja pisale

uveče smo videli kako se između butina žena cveće otvara

ali bili smo biljožderi i mrzili žene

i provukli smo se preko Pasaua

Ahena

Antverpena

drvorezac se smršao na čačkalicu ličio a brada mu je riđa postala

u glavi su mi pesme i šume hadžure² počele nicati

pre nas na velikim slapovima okićenim dugmadima sa pantalona

i ptičjim jajima štakori su dva puta preplivali reke svetla

u poštanskim sanducima su me pisma moje ljubavnice čekala

ali znao sam noći su puni vaški

dakle u to doba sam doterivao moje stihove koji su

kao nekakve ovce sa zlatnim runom navirali

nema dvojbe te su najbeznadežnije životinje

ali ako neko iza uha gurne ploču

paravani se prestrašeno spuštaju

to je naš život

naša srca carinici na svakoj stanici žigovima obeležili

a mi dalje plovimo putem zore

bogme bilo bi pametnije kad bi svako sa slatkim korenom ili šećerom od krompira trgovao

rasporedite svet u kome živite

lako je nama dnevno po 50 kilometara izlazimo iz njega

preko tunela gorskih grebena i šutljivih nemačkih šuma

na njivama osećamo svež miris gnojiva

brda se koji put okreću a drveća u vetru drhte

u biti drveća su zdetne devojke

ali ako bolje pogledamo i kameni međaši su zdetne devojke

međusobno tiho pričaju i kažu:

ako on ode ubiću se

juče čitav dan sam zlatnim nitima pelene rubila

nazvat ću nju anđelom i na uho trešnju od dijamanta kačiti

ili jednostavno to vele:

muškarci su redom svi ćopavi psi

brda su skroz na nas nagnuli

a golema zmija pak bez skrupula sunce proguta

na kraju opet ću pesnik biti

samo čegrtaljke treba dobro naviti i ovako najviše problema iz brzopletosti gospođice ane potiče

juče sam dve pesme poslao nezavisnoj mađarskoj

i ponovo smo u Štutgartu

uz stolove prosjaka sedeli i lepinje sa pekmezom jeli

i sa grede srce jednog štajerskog seljaka svetlucalo

u susednom dvorištu VOJSKA SPASA misu služila

ispod zvezda flaute i klarineti vrištali

videli smo žute staklene sove kako su se preko mladih majki nadnele

o jaganjce božji koji grehe sveta oduzimaš

u drvorescu ponovo se nakanjivao poluhrist i pod svaku cenu govoriti hteo

začepi gubicu zaurlao je seljak štajerac

i srce je pod naš nos gurnuo

vidite sa 7 zarđalim bodežom je proboden

to su 7 laži moje ljubavnice u meni braćo moja

vidite li ovaj zeleni porub tu na desnoj strani

to je poslednji ugriz moje gazdarice braćo moja

imam 26 godina život mi je poput jutarnje rose čist bio

zimi po čitave dane ispred kuće metlao leti bogat urod požnjeo

e ala čovekova sudba je kao

svima su oči širom otvorene bile i iza gomile videli smo kako svet svoju kabanicu izvrne

budimpešta-pariz-berlin-kamčatka-petrovgrad

drvorezac je već pijan bio i iz njegovih očiju kao iz nekakvih kanala tuga curila

povici su sve više prema ćoškovima pomicali da bi mogli stenjake ugasiti

zakunite se da ćete ubuduće verovati samo u čarobnu moć učkure

oglasio sam se sasvim neočekivano

i video sam kako moj glas iz susednog dvorišta dolazi

pesnik sam

valjda znam

petrolejke samo zato svetle dobro jer dva puta turatamo³

i puni su petroleja

bio sam ogorčen ovim siromacima hteo sam nešto pokloniti

ali zvezde su već napustile stražarska mesta

13 anđela sad već verovatno na basamaku tavana otvorenim ustima spavaju

bože moj

stenice sa zidova u crvenim rojevima silazile

svako nek posoli vrh nosa

evo koliko je život kratak

ali mi ćemo se na pariškim zabatima u mačore pretvoriti

pajki bebo pa pajki

zaspi čovek

iz vertikale horizontale ovako nastanu

i obratno

iz neba iskoračila su deca od crnila

pa pređite sa mnom vrt

na drugoj obali reke Marija svog sina uspavljuje

rigle nek svako nad svoj um zatvori

moje uspomene su na podu u žutim lokvama fosforescirale

u uglu otvorile su se naprtnjače i počele besomučno lajati

kao Marija svog sina

čitav vrt sam u naručju ljuljao

i niže

evo tu su probisveti sa 1 1/2 proizvodima

uzdasi se u staklo pretvaraju

cveća cvetaju

o pa i ti si tu

ja i ti

na tebe

ja

zaveži na me svoja kolena

ženico moja

srebrni salamandar

papiga

na mom životu junački povez

voćka

otkinuta zvezda

o joj o joj

nek svako zavrne čepove

satovi su istupili iz zvezdanih krletki

sa dugačkim surlama od pluta slonovi su se prema istoku okrenuli

prvi glas što sam čuo bio je urlanje jednog gramafona sa periferije

tog jutra drvorezac nije mogao ustati

crknut ću govorio je crknut ću

kraljica prosjaka je sa ogromnim badnjem nad njegovom glavom stajala

iz sata je iskočila kukavica sa glavom od kosti i ponizno se poklonila

crknut ću plakao je drvorezac crknut ću

i svi su videli

kako je smrt dva puta prešla preko sobe

ustvari zašto bi ti otišao burazeru moj

zašto

stado sa pašnjaka još nisi pokupio

u svojoj žutoj kosi svetiljke još nisi ni upalio

a i zmije u tvojim očima sve redom još spavaju

ne mari za ružnom džezvom slugu je za pupčanik ugrizla

i sad su oboje u drugom stanju

crknut ću vrištao je drvorezac crknut ću

i kuće su se u dugim taktovima prema crkvi nadnele

jedno suho ždrebe još je glavu preko prozora gurnuo

i njištio

ko će mi kaput kupiti rekao sam i ja

5 kruna niko više 5 kruna

odjedanput ceste su počele silaziti sa brda

pa koračati

opet koračati

mada smo bili dobri prijatelji jadnog drvoresca

više nisam video i uveče katkada pred mnom kao grmlje šipka gorela njegova riđa brada

2 nedelje sam sam lutao

bio sam tužan poput nekog starog magarca i u svakoj

lokvi oprao glavu

voleo bi iz glave isprati uspomene koje su se užasno slegle

i prema obalama crnim zastavama mahale

prema kakvim obalama to ne znam

osećao sam da sam nekakva hitra reka i posedujem obale

sa uvenulim palmama i zelenim žabama

jer onda sam već pesnik bio neopozivo

s mojom ljubavnicom sam se redovno dopisivao

i znao sam samo trebam grudi rasporiti da bi iz mog srca

čisto zlato teklo

samo da ti belgijski paori ne bi bili toliko prljavi

ove šovinističke životinje o svetskim tokovima ništa ne znaju

zalud stojim pred njima

ni jedan ne primećuje zvezdu na mom čelu

bio sam kao 7 siročadi

ipak krive linije su tu u meni sazrele

tu sam se sreo sa mađarem koji je iz ciriha došao i u čile se spremao da postane osnivač vere

ozbiljno sam verovao da može postati neko

uši su mu na neobičan način šugave bile

vani na doku antverpena smo lenčarili a on je balama pamuka i buradima za sardine besedio

braćo pevao je braćo

pitomi zečevi su najplodnije kokoške a mlinovi krišom zube štakora u žito stavljaju

ali koji put i melju i to se ne dešava uzalud

neumešnici od čega li se bojim

moji propovedi na livadama već su rascvali

neka crknu svi koji neminovnost tačke smirivanja priznaju

ujutro prema suncu krećemo prema božjoj čardi

u mom sirotom umu ljiljani su rascvali

pa da prema božjoj čardi ujutro krećemo

u seniku s tršćanim krovom pićemo hristove suze i šljivovicu

ali u sudbu svake dobre duše bar po jedan krokodil upada

a on je iz ciriškog herberga došao i u čile se spremao za veroosnivača

ove noći dobio je kapavca u mornarskom bordelu na rivolu

kule od karata nečujno su se srušile

kao u zoološkim vrtovima oko nas ograde su rasle

uzastopce 21 puta sam na nebo viknuo:

latabagomar⁴

o talata⁴

latabagomar i finfi⁴

ploče su se neprestano vrtile

crne ruke majstora bi trebalo otkinuti

sa svog postolja stolari svaku čvorugu izguraju

u postavljanju poluga bravari još se ne razumeju

zbog toga će se naš kavez jednog dana srušiti

vidite jednu rukavicu je i Izabela izgubila

o pa ko bi se o nama trojnookima mogao brinuti

nad krovovima ptice su prema drugim predelima zveketajući letele

mađar je ključ nove vere u svlačionici zaboravio

za čim je prvog dana kao dete glasno plakao

onda je uši vazelinom namazao i prema briselu smo krenuli

kao da su nas opljačkali

od svega smo se odrekli i znali smo samo nas vreme shvaća

on ispustiti nas nikad neće

uveče smo već uz dugačak stol maison du peuple sedeli

i dobar belgijski duhan pušili

videli smo kako je vandervelde preko sale u sekretarijat socijalista prešao

ostali znamenite vođe pak sa novim francuskim kartama pred kasom igrali

u ogromnom svratištu tu su se našle gomile sa svih krajeva sveta

plavooki rusi koji su se sa revolucijom verili

nizozemci sa mirisom ulja

prusi

mršavi brđani

mađari s uvenulim brkovima

patetični rođaci garibaldija

i svi su bili ovde koji su pretučeni bili ili kod kuće

nisu dovoljno hleba imali

na ramenima pojedinaca neboderi Nju Jorka bdeli

drugima je mržnja iz oka crveno virila

pogledajte sa željezničke stanice najveći zamasi sveta kreću

vihori huče

telefonske žice iz srca moskve vrište

drugarice sedite za klavir

konobari sa crnom supom preko nas prelaze

proleteri pred bioskopima se skupljaju

poverenik zadruge grupama od po deset delio karte

psi po ispucalim zubima trošnih zidova trčkarali i poput starica pevali

neko je rekao dole s oligarhijom

i istovremeno:

rim

pariz

tiflis

štokholm

samarkand

i rudnici oblasti rura

čujete li zvonca gradske kuće minhena

u florensi golubovi na ramenima proroka spavaju

svi su već znali božji trenutak ne može biti daleko

koža fanatika osetljivija je od seizmografa

a svi mi smo se češali

drugarice sedite za klavir

gore

gore

o kad bi mogao dijamantne oči moje ljubavnice tu privezati

salamandri su pored središnje lampe plovili

mađar je već u crvenim lokvama spavao

i sad je kao mladi buldog lep bio

sa koliko stvari bi se čovek tokom jednog sata mogao bogatiti

kad bi bio pametan kao recimo jedan fotografski aprat

ali čovek je uvek zatvoren i nad kožom mu svetovi neprimetno prolaze

u ponoć smo u petit passageu na sastanak rusa išli

govor je jedan blond tovariš još skoro dečak držao

u ustima su mu plamenovi cvetali a ruke poput crvenih golubova lebdele

pa da sa vragolanima dostojevskog mi smo rođaci

mi smo sedmu glavu sentimentalizma u sebi odgrizli

i želimo sve rušiti

o Rusijo ti prokleta zemljo

ko bi mogao videti tvoje patnje ako ne tvoji zvezdom označeni sinovi

evropa pljuje na azijsko

ipak samo mi krećemo uzbrdo

bez dvojbe pekarka iz astrahana ili uličarka iz petrovgrada

jednog dana će novog čoveka roditi

rusija je još bremenita sa svojim crvenim prolećem

na pustarama rusije cveće još ne može cvetati

ali rusija je nalik neobrađenoj zemlji

pomozite dakle

braćo

nama slični nesretni sinovi evrope

pomozite pomozite!

i videli smo kako mu se glava ispod stare kape pali

i u njegove dlanove smo se smestili

ura Rusijo! živio! živio! ura!

jedna grba sa mojih leđa tad je pala

prozori su ledenim šarama bili kićeni

i mađar ko je kasnije najamni provokator i doušnik postao

poljubio je kaput rusa

poput deteta sam čist

rekao je – kad ne bi imao trišu otišao bi u carskoje selo da bi cara ubio

te noći nismo pili rakiju

oprali noge i nismo mislili na ljubav

jedan štamparski radnik mađar ko je od onda zbog pobune 12 godina dobio iz karata sobarice je vračao

i tiho i dalekosežno smo pevali

konačno dabome konačno

došlo je vreme i mi kao kalemljene biljke celoviti

verovali smo nad nama zlatne martovske zastave vijore

labudovi su na ljuljaškama sedeli i u dvoglas smejali

na edvardovom trgu na stol siromaha sam se hteo žrtvovati

ali u zoru su po nas belgijanski žandari došli jedva je još svanulo

pred kipom koji piški stranci s bedekerima još nisu tapkali

prljave ulice još su smatrali da zaista u parizu leže

na nas su zlatni ornamenti gradske kuće smeškali

a mi smo u pljuštećem plavetu niz strmih stepenica

lancima vezano koračali

ispred okovanih peći vlasnika pečenjara

u pomiji krčama

u jutarnjem smradu ribarnica

siromašni probisveti red ih je saterao i sad u njima bog umire

na rue mouffetar-u drolje smo sreli

sretan sam bio

radovao sam se jer su u svanuću tako lepe bile

u nakrivo krečenom vetru punđe su im nakrivo stajale

sunce ih je sa zabata preko dijamanog skuta promatrao

noć smo poput svetaca prebdeli

a sad sam za njihovim cigarama slinio

samo da leđa mogu počešljati cvilio je mađar

ko je još nedavno u čile se spremao kao iskupitelj

s jednog balkona neko je belom plahtom mahao

na  blondog dečačkog rusa mislili ko se plamenima hranio

kao marinetijev futuristički bog

i više je voleo rusiju no što sin svoju majku

sad će ga prebaciti preko plave granice i pred kremlom obesiti

pomozite dakle

braćo

nama slični nesretni sinovi evrope

pomozite! pomozite!

ja sam samo zalupan pesnik tek mi glas ima oštricu

šta vredi ako neko papirnatom sabljom probodi vešticu iz tumarona

12 dana smo proveli u zatvoru za proteranike mišjeg mirisa

105-oro smo bili u jednom jedinom holu

danju i noću

noću i danju

tokom noći smo na ceste mislili i stenice ubijali

ujutro smo toplu vodu dobili za ručak hladnu kašu i čitave dane morali smo se moliti

naglas nerazumne belgijske molitve iza bradatog stražara ko je poput nekakvog idola na visokom postolju sedeo

pa su nas u tamnozelenim vagonima odveli do francuske granice

u ptičjim gnezdima 9 vrsta jaja našao

bože moj

dolazi pariz

o kome pevajuća čuda slušao

i koga još ne poznajem

znao sam u grbu francuza crven petao stoji

znao sam zemlja francuza devojkama i umetnošću je blagoslovljena

u zoru seljaci zole na srebrnim gitarama plovili

sena je svoje plave leševe na tratinu polagala

mađar je o mađarskom učitelju iz dunajeca govorio

ko je sad u chat noir-u sjajan violinist

ima 9 ljubavnica strankinje francuskinje redom sve živoderke

učestvovale su u francusko-njemačkom ratu

pogledao sam svoje beleške: do sada 3004 slika hrista video

9 vrsta jaja sam našao u ptičjim gnezdima

kod litiha 2 krave oterao

dakle

300 kilometara sam bio od pariza

iznad naših glava papige su na štakama hodale

O PARIZU!

PARIZ!

endre adi te je golog video i nad tvojim krvavim ruinama

se rodio i gijom apoliner pesnik simultanist

jasno smo osećali na hodočasnike mirišemo

i dnevno po 60 – 70 kilometara prešli

i išli prema senci željezne kule

kupite naše mokraćne mehure rekli smo ljudima

kupite naše dobro očuvane mokraćne mehure

probodete li sa tankom iglom nećete osetiti ni okus prženja

ipak francuzi umnogome liče na belgijance

najhumaniji zvekani u bavarskoj žive

možda su zbog slada piva takvi

ali je i to moguće da u njima hrišćanska filozofija na španski vosak sela

nabrekle suzne kesice stalno su nam na vratu visile

kao bremenite slane klepetuše

smeštaj danima nismo našli

pa što nas je majka rodila ako istovremeno nije mogla

i kuću na naša leđa izleći?

jedan stražar ko je inače obućar bio

gurnuo nas je u slamu na 12 sati

iz žutih cevi vaške su prema nama kopljima kleštima pravim pravcatim ruskim pikama prilazile

to međutim baš ništa nije značilo

daleko na mesečevim ljuljačkama uz svirke frule spavali

neko nam je stalno ovako pevao:

VI STE MI MOJA DVA KAŽIPRSTA

ujutro crnu kafu pili oko suknje žene obućara

rekla je jako lepu kosu imam

i ako me bolje pogleda ličim na nekog momka igora

ko se zbog nje pre 20 godina u senu bacio

crna kafa se popovski širila u našim želucima a ja sam obećao

poslat ću njoj razglednicu iz Pariza

sa dve sklopljene ruke i gugučavim golubovima

PARIZ O PARIZ koliko sjajnih pojedinaca se ubilo tamo

i ko zna zbog čega

i više se njen glas nije odvojio od mene

u pištaljkama carinika je plakala

u električnim rogovima Pariza se smejala

smij se i ti magarče

zar ne vidiš da u zlatnom gnezdu života sediš

sad nas Pariz ljulja rekao je mađar na svoju trišu potpuno zaboravivši

jednom sam već ovde iz zvezda krv anđela muzio

u odnosu na to majčino mleko je gazirana voda bio

okači svoja krila

sutra idemo kod GRIZETTE

sutra ćemo na bulevaru talijana ostrigu jesti i pogledati

električne ptice

sutra ćemo preći preko tulerije

i zvezdanog bara

pa da

da

tužan sam bio i osećao kako mi na bolesnoj nozi nokti rastu

o jao

jao

do mene bradato i neožbukano stižu čuda

2 x 2 = 4

svugde divlja ruža cveta

ali moderni konji zube od željeza imaju

i onaj ko ujutro krene nije sigurno da će do uveče doma stići

najsretniji je taj ko može izvrnuti kožu

jer ko bi mogao preći preko sebe

što postavimo to je postavljeno

ali što postavimo ništa ne znači

reke su sposobne na deliće razbiti se ako su željni žurbe

gospoda poput vrabaca ne znaju sa dve noge koračati

znamo da žena napusti svog saputnika

majmuni su svoje stražnjice u ogledalima gospodina goldmana pogledali i sretni su

možda kad bi znao igrati šah

u biti ja ni u šta se ne razumem

butine zaklane svinje u izlozima na vrtešci čuče

video sam pariz i ništa nisam video

ljubavnica me je u drugom stanju na željezničkoj stanici anđalfelda čekala

od siromaštva je glava moje mame na limun ličila

pokušao sam se smejati pred njima ali sramio sam se

jer dve hlače bez gaća nosio

zasigurno pesnik izgradi sebi nešto u čemu uživa

ili komotno može biti sakupljač čikova

ili

ili

ptice su progutale zvono

ali drveća i dalje pevaju

to je već znak starosti

ali ne znači ništa

ja sam LAJOŠ KAŠAK

i preko naših glava samovar od nikla preleti.

1922

^1,3,4 – pesnikove izmišljene reči

² – pesnikovo izmišljeno mesto

Prevod: Fehér Illés