Ranko Pavlović Gornja Šnjegotina kod Teslića 19. 01. 1943 –
Циркус у нашeм малoм градy
Када дође циркус у наш мали град,
нигдје краја радости. Професори
остављају раскриљеног Његоша,
матуранти Гимназије недочитаног
Толстоја, свештеници Библију,
и сви, гурајући се, журе под шатру.
Цијучу трубе, оргијају таламбаси,
надвикују се кловнови и ходачи
по жици. Гутачи ватре, користећи
непажњу власника, попију више
жестике него што је разгоре у пламен.
Звижди публика бркатој жени,
виче да мајмуне, лавове и слонове
врате у џунглу или тјерају у зоо-врт.
Исмијавају поднапити варошани
бацача ножева пред којим дрхти
рођена кћерка. Траже гледаоци,
пред којима већ подрхтавају слике,
камење да гађају акробату на врху
јарбола, као што су грешну Магдалену
негда разбјесњели грешници каменовали...
Свечана тишина наступи тек када се,
уз звуке фанфара, на средини шатре,
обасут унезвијереним погледима,
појави ђаво у светачком руху.
Cirkusz kisvárosunkban
Teljes volt az öröm, mikor
kisvárosunkba
érkezett a cirkusz. A tanár
urak
sutba dobták a szárnyaló
Nyegost,
az érettségire készülők az
olvasatlan
Tolsztojt, a papok a
Bibliát,
valahányan tolakodtak, a
sátorba igyekeztek.
Harsogtak a trombiták,
peregtek az üstdobok,
egymást kiabálták túl a
bohócok és
kötéltáncosok. A tűznyelők,
kihasználva
a gazda figyelmetlenségét,
több töményt
hajtottak fel mint amennyit
elégettek.
A nagyérdemű kifütyülte a
bajuszos nőt,
üvöltötték, hogy a majmokat
és elefántokat
vigyék vissza a dzsungelbe
vagy az állatkertbe.
Az ittas polgárok
kinevették
a késdobálót amely előtt
saját lánya
reszketett. A közönség,
melyben
már összefolytak a képek,
követelte
a légtornász megkövezését,
mint ahogyan a bűnös
Magdolnát egykor
a feldühödött bűnösök
megkövezték…
Ünnepélyes csend csak akkor
keletkezett,
mikor fanfárszó és
kétségbeesett tekintetek
közepette, gálaruhában
porondra lépett az ördög.
Fordította: Fehér Illés
Nincsenek megjegyzések:
Megjegyzés küldése