Ranko Pavlović Нa приjeму – Fogadáson

Ranko Pavlović Gornja Šnjegotina kod Teslića 1943 –

Нa  приjeму

Вјешамо себе о чивилуке у гардероби,

а наши капути одлазе у салон,

на гозбу на коју смо позвани

по списку састављеном у Кабинету.

Рукави наших капута куцају се

кристалним чашама, допола напуњеним

неком бљедуњавом слузи и безнађем,

и климају празнином изнад крагни,

тамо гдје би требало да буду наше главе.

Кад на све стране проспу довољно

разводњених осмијеха, празни капути

враћају се у гардеробу и са чивилука

узимају оно што би требало да буду

наша тијела, машу празнином рукава,

климају празним оковратницима,

и одлазе у ноћ којој припадају.

Тек кад нам звијезде врате мрвице

живота у утрнула тијела, наши капути,

далеко од свјетлости свечаног салона,

постају оно што јесу: безвриједне крпе,

потребне само за то да сакрију срамоту

и да нас заштите од студени која се

непримјетно увлачи у већ слеђена срца.

Fogadáson

Az öltözőben a fogasokra aggatjuk magunkat

kabátjaink pedig a szalonba vonulnak,

a Kormány listája alapján

lakomára hívott vendégek.

Kabátjaink ujjai halvány váladékkal

és reménytelenséggel félig töltött

kristálypoharakkal koccintgatnak,

és a fejek helyén lévő akármivel

a gallér fölött lévő semmivel bólogatnak.

Mikor minden irányba már elegendő

színlelt mosolyt szórtak szét, az üres kabátok

visszatérnek az öltözőbe, a fogasokról

leakasztják úgynevezett testünket,

kabátujjak siváran integetnek,

gallérok siváran bólogatnak

és eltűnnek az éjszakába, ahová tartoznak.

Csak mikor a csillagok zsibbadt testünkbe

morzsányi életet lehelnek, távol

az ünnepi fényben úszó szalontól,

kabátjaink azzá válnak amik: értéktelen

ronggyá, a szégyen elrejtésére szolgálnak

és a már fagyos szívünket észrevétlenül

elárasztó hidegtől védenek bennünket.

Fordította: Fehér Illés

Ranko Pavlović rođen je 1943. u Šnjegotini Gornjoj, kod Teslića. Živi i stvara u Banjaluci.

Piše poeziju, prozu i dramske tekstove, za odrasle i za djecu. Bavi se književnom kritikom i esejistikom.

Do sada je objavio deset zbirki pjesama, trinaest zbirki pripovijedaka, tri romana, zbirku eseja i deset radio drama za odrasle, zatim dvanaest zbirki priča za djecu, jedan roman za mlade, desetak tekstova za dječja pozorišta i petnaestak radio igara za djecu.

Zastupljen u čitankama, lektiri i mnogim antologijama. Prevođen i nagrađivan značajnim priznanjima za književnost, među kojima su i nagrade „Petar Kočić“, „Laza Kostić“, „Gordana Brajović“, „Isak Samokovlija“, „Grigorije Božović“, „Veselin Masleša“, više puta nagrada za knjigu godine i druge.

Ranko Pavlović Teslić melletti kis faluban született, Banja Lukán él és alkot. Költő, író, drámaíró, kritikus, esszéista.

Eddig tíz verseskötet, tizenhárom novelláskötet, három regény, tíz meséskönyv, egy ifjúsági regény, tíz gyermekszíndarab és tizenöt rádiószíndarab fémjelzi munkásságát.

Műveit számos nyelvre fordították, jelentős irodalmi kitüntetésekben részesült.