Böngészde - Pabirčalište - Gleaner

2013. október 2., szerda

Ranko Pavlović Кaпи - Cseppek


Ranko Pavlović Gornja Šnjegotina kod Teslića 1943 –



Кaпи

Нисам ја она кап што клизи
низ лист винове лозе коју је отац
засадио пред смрт, али смо слични.
На рубу ће начас застати, прије
него што падне, као што ћу и ја
начас застати на рубу живота.
За тај тренутак ваља живјети,
јер слутим да траје таман толико
да човјек спозна зашто је ходио
овим свијетом, као што и кап,
која ено већ пада и више није кап,
воденом душом, ма каква да је,
осјећа да је била кап.

Cseppek

Nem azon az apám által halála előtt
ültetett szőlő levelén csorduló csepp
vagyok, de hasonlítunk egymásra.
A szakadék szélén mielőtt elesne
egy pillanatra megáll, mint ahogy én is
meg fogok állni életünk végállomásánál.
Azért a pillanatért érdemes élni,
mert sejtem pontosan addig tart
míg az ember felismeri miért vándorolt
a világban, mint ahogyan a csepp is,
ím már zuhan és többé már nem csepp,
a víz lelkével, akárhogyan is,

de érzi csepp volt.

Fordította: Fehér Illés



Nincsenek megjegyzések:

Megjegyzés küldése