Ranko Pavlović Кaпи - Cseppek

Ranko Pavlović Gornja Šnjegotina kod Teslića 1943 –

Кaпи

Нисам ја она кап што клизи

низ лист винове лозе коју је отац

засадио пред смрт, али смо слични.

На рубу ће начас застати, прије

него што падне, као што ћу и ја

начас застати на рубу живота.

За тај тренутак ваља живјети,

јер слутим да траје таман толико

да човјек спозна зашто је ходио

овим свијетом, као што и кап,

која ено већ пада и више није кап,

воденом душом, ма каква да је,

осјећа да је била кап.

Cseppek

Nem azon az apám által halála előtt

ültetett szőlő levelén csorduló csepp

vagyok, de hasonlítunk egymásra.

A szakadék szélén mielőtt elesne

egy pillanatra megáll, mint ahogy én is

meg fogok állni életünk végállomásánál.

Azért a pillanatért érdemes élni,

mert sejtem pontosan addig tart

míg az ember felismeri miért vándorolt

a világban, mint ahogyan a csepp is,

ím már zuhan és többé már nem csepp,

a víz lelkével, akárhogyan is,

de érzi csepp volt.

Fordította: Fehér Illés