Ranko Pavlović Нa стубу срама – Pellengéren



Ranko Pavlović Gornja Šnjegotina kod Teslića 19. 01. 1943 –

Нa стубу срама

Да их питаш зашто

рекли би да не знају,

ал' људи од власти

над људским животима

прикују често тачку

на централни стуб срама

у главном градском парку,

па дуго круже око ње,

гледају је презриво

и пљују пут несрећнице.

А догоди се понекад,

врло ријетко додуше,

да на миг оног изнад њих

ти исти људи од власти

над људским животима

скину тачку са стуба срама

и посаде је у главну ложу

краљевског позоришта,

да гледа драму о Прометеју

ил' слуша Пјесму над пјесмама.

Тада јој прилазе смјерно

и клањају се понизно,

све мјерећ' једним оком

оног што је изнад њих,

а другим онај стуб срама.

Pellengéren

Ha megkérdezed miért

a választ nem tudják,

de a hatalmasok

az élők felett ítélkezők

nőket gyakran állítanak

a város főterén lévő

központi pellengérre,

többszörösen körüljárják,

megvetően bámulják és

leköpik a szerencsétlent.

De előfordul,

igaz nagyon ritkán,

a felettes szemvillanására

ugyanazok a hatalmasok

az élők felett ítélkezők

leveszik a pellengérről

majd a királyi színházban

a díszpáholyba ültetik,

hogy láthassa Prométheuszt

vagy hallgathassa az Énekek énekét.

Akkor mint hódolók köszöntik

alázatosan hajlongnak előtte,

közben egyik szemükkel

a felettest, a másikkal

a pellengért méregetik.

Fordította: Fehér Illés