Dušan Praća Прилог историји магле са излишном напоменом – Adalék a köd történetéhez felesleges megjegyzéssel

Dušan Praća (Pratya Dusán)

Kijev kod Sanskog Mosta, 20. 04. 1950. –

Прилог историји магле са излишном напоменом

Магла је сиједи случај,

присутан од праискона и прије,

загонетна зараза, из историје нам се смије;

из смијеха јој сарказам,

из смијеха јој потопска прича

провирује:

како је пионирске путеве, смјеле путнике гутала,

како је вукодлачки по нашем залеђу лутала.

Она се увијек око великих несрећа мотала,

никада случајно, никада невина,

час шумска нимфа,

очас заносна нимфоманка

чији загрљај гробље је

на слатки лијепак намамљених -

час морска сирена,

љубичасто фатална жена.

Она је у дослуху са свим свјетским тајнама,

одвајкада само сплеткари ,

ровари;

само она нешто зна о Сумерима,

 о Атлантиди, Нојевој арци, о марсовцима...

Сада се, наводно, смирила у Лондону,

али то је само један од њених трикова,

опет ће она ускочки,

поново мучки да се стушти

на неопрезна сунчана мјеста,

у својој наивности видна.

Adalék a köd történetéhez felesleges megjegyzéssel

A köd megőszült,

kezdetek előtt is létező,

a történelemből felénk nevető fertőző talány;

nevetéséből gúny,

nevetéséből özönvíz meséje

fakad:

hogyan nyelt úttörő utakat, bátor utasokat,

hogyan leste vérszívóként lankadt mozdulatainkat.

A nagy szerencsétlenségek közelében tartózkodott,

sosem véletlenül, sosem ártatlanul,

hol erdei tündér,

hol csábító nimfomániás

akinek ölelése

a megigézettek számára halálos –

hol hableány

a végzet asszonya lilán.

A világ minden titkának cinkosa,

ősidők óta acsarkodik,

áskálódik;

csak ő tud valamit a Sumérekről,

Atlantiszról, Noé bárkájáról, marslakókról…

Állítólag most Londonban megnyugodott,

de ez is csak cselfogás,

tettre kész,

könyörtelenül le fog csapni

a kézzelfoghatóan ostoba

meggondolatlan napsütéses partokra.

Fordította: Fehér Illés