Böngészde - Pabirčalište - Gleaner

2013. december 16., hétfő

Dušan Praća Прича о малом шупљоковићу – Mese a kis palimadárról


Dušan Praća (Pratya Dusán)
Kijev kod Sanskog Mosta, 20. 04. 1950. –



Прича о малом шупљоковићу

Расте један мали човјек,
понавља се стари случај,
заплиће се,
расплиће се,
шупље клупко - шупљоклупко.

Како којим даном расте,
мали човјек све је мањи,
танки конац све је тањи.

Иза њега све остаје,
све промиче,
неповратно:
била једном једна мајка ко икона,
био једном један отац ко планина –
био једном један шарени балон.

Расте један мали човјек,
провлачећи дрхтураву своју нит
кроз лавиринт.

Кад размота, кад распетља
своје клупко,
тек тад схвати да је шупље –
шупље клупко, шупљоклупко


Mese a kis palimadárról

Cseperedik egy emberke,
ismétlődő régi mese,
botladozik,
akadozik,
üres batár – palimadár.

Ahogy napról napra növöget,
az emberke egyre gyatrább,
satnya fűző egyre satnyább.

Minden mögötte marad,
mindent elhagy,
megmásíthatatlan:
mint egy ikon volt az anya,
mint az orom volt az apa –
volt egy pompás, tarka lufi.

Cseperedik egy emberke,
útvesztőn keresztül reszketve
fűzi cérnaszálát.

Mikor nyitja, kinyitja
batárát,
csak akkor látja sivárságát –
üres batár,  palimadár.

Fordította: Fehér Illés

Nincsenek megjegyzések:

Megjegyzés küldése