Dušan Praća Тама – Sötétség

Dušan Praća (Pratya Dusán)

Kijev kod Sanskog Mosta, 20. 04. 1950. –

Тама

Има у нама тама

у коју ништа не уђе

а да је још очајније не потамни

и има зима

из које наше око не избива.

Та зима и та тама,

то су наша чворна мјеста,

невјерничка -

то је тамна власт над нама.

Ова власт не да осмијеху да сам себи вјерује,

руменом погледу црне наочаре потура,

полет из полета,

бојажљиве вјеснике свјетла растјерује;

све што би у прољеће проклијало,

назад у клицу гура.

У мрак без дна,

у сан без сна,

у трулу нулу,

у којој се беспомоћно окрећемо,

у којој само себе,

тамне и прозебле

и своју сиву својту сусрећемо.

Sötétség

A bennünk lévő sötétség

semmit be nem fogadó

lesújtó hogy nem sötétül

és van a tél

ahonnan nincs menekvés.

Az a tél és az a sötétség

létünk két fontos helyszíne,

hitehagyott –

felettünk uralkodó sötét hatalom.

Ez a hatalom megvonja hitét a mosolytól,

pirospozsgás tekintetet fekete szemüveggel takart,

lelkesedésből lelkesedés,

elűzi a fény félénk hírnökét;

mindent mi tavasszal kicsírázna

csírájába fojtja.

A mélységes sötétben,

álom nélküli álomképben,

a poshadt semmiben,

ahol tehetetlenül hánykolódunk,

csak önmagunkkal,

megfagyott árnyunkkal,

szürke mivoltunkkal találkozunk.

Fordította: Fehér Illés