Matija Bećković, Senta 29. novembar 1939. –
Kad bi ti otišla iz ovog grada
Kad bi ti otišla iz ovoga grada
Kome bih levu ruku prebacio preko ramena
A desnom pokazivao obronke dalekih brda i rekao:
„Priroda je puna mojih pogleda na svet“.
S kim bih zastao pred raspuklim orahom govoreći:
„U ovom orahu možda raste moj sanduk
Kad sam bio dete njegovo je stablo posađeno“.
Zbog koga bih prekinuo ove reči i rekao nešto radosno,
Mada ne znam šta bih sve mogao da kažem
Na osnovu cele šume i drugih elemenata!
S kime bih se vraćao u grad ponosan kao u mojim pesmama.
Kome bih govorio o sajdžiji koji živi u zemlji
I o mom srednjem uhu koje je gusto kao šećer.
S kime bih podigao glavu prema besputnim nebesima,
Kome bih pokazivao kozje staze među zvezdama.
Čiji bi zubi zvonili kao promrzla jabuka u pšeničnoj plevi
S kime bih pomenuo: tajge, sneg na Etni, ljude po tamnicama.
Bela ptica na snegu, plastu snega u vodi,
Kome bih rekao kako mi se čini
Da u reci Ararat ključa kamenje
I ko bi me zbog toga voleo?
Danas svi znaju da sam na tebe mislio kad sam rekao:
„Ona kaže balkonu da ga voli
I balkon se sruši u tom času“.
Poštari bi širom sveta raznosili jedno isto pismo
Dok zver skupog krzna drema u glupoj toploti na Tibetu
I bilo kakav mesec prelazi preko smetova.
S kime bih dugo u noći govorio protiv svakoga
I ko bi me zbog toga voleo?
Kad bi ti otišla iz ovoga grada,
Govorio bih uzalud:
Moje reči se ne bi ni na koga odnosile.
Kome bih levu ruku prebacio preko ramena
A desnom pokazivao obronke dalekih brda i rekao:
„Priroda je puna mojih pogleda na svet“.
S kim bih zastao pred raspuklim orahom govoreći:
„U ovom orahu možda raste moj sanduk
Kad sam bio dete njegovo je stablo posađeno“.
Zbog koga bih prekinuo ove reči i rekao nešto radosno,
Mada ne znam šta bih sve mogao da kažem
Na osnovu cele šume i drugih elemenata!
S kime bih se vraćao u grad ponosan kao u mojim pesmama.
Kome bih govorio o sajdžiji koji živi u zemlji
I o mom srednjem uhu koje je gusto kao šećer.
S kime bih podigao glavu prema besputnim nebesima,
Kome bih pokazivao kozje staze među zvezdama.
Čiji bi zubi zvonili kao promrzla jabuka u pšeničnoj plevi
S kime bih pomenuo: tajge, sneg na Etni, ljude po tamnicama.
Bela ptica na snegu, plastu snega u vodi,
Kome bih rekao kako mi se čini
Da u reci Ararat ključa kamenje
I ko bi me zbog toga voleo?
Danas svi znaju da sam na tebe mislio kad sam rekao:
„Ona kaže balkonu da ga voli
I balkon se sruši u tom času“.
Poštari bi širom sveta raznosili jedno isto pismo
Dok zver skupog krzna drema u glupoj toploti na Tibetu
I bilo kakav mesec prelazi preko smetova.
S kime bih dugo u noći govorio protiv svakoga
I ko bi me zbog toga voleo?
Kad bi ti otišla iz ovoga grada,
Govorio bih uzalud:
Moje reči se ne bi ni na koga odnosile.
Ha ebből a városból elmennél
Ha ebből a városból elmennél
Bal kezemmel kit karolnék
Kinek mutogatnám a távoli hegyoldalakat és mondanám:
„Nézeteimmel van tele a természet”.
A széthasadt diófa előtt állva kinek magyaráznám:
„Ebben a diófában tán koporsóm nő
Gyerekkoromban ültették”.
Ki miatt szakítanám meg vidáman ezt a gondolatot
Pedig nem tudom egyáltalán mit mondhatnék
Az erdő és egyéb elemek láttán!
Büszkén mint verseimben a városba kivel térnék vissza.
Kinek mesélnék a földön élő órásmesterről
És cukorsűrű középfülemről.
Kivel tekintenék a végtelen kék égre,
Kinek mutogatnám a csillagok közti zergecsapásokat.
Fagyos almaként kinek a fogai koccannának a búzapelyván
Kivel emlegetném: tajgák, hó az Etnán, bebörtönzött emberek.
A havon fehér madár, a vízen hópalást,
Kinek mondanám mintha
Kinek mondanám mintha
Forrnának a kövek az Ararátban
És ezért ki szeretne?
Ma mindenki tudja ezt mondván rád gondoltam:
„Azt mondta a balkonnak szereti
És abban a pillanatban leomlott”.
A postások ugyanazt a levelet hordták szét a világban
Míg az értékes szőrmébe bújt vad a buta tibeti nyárban delel
És bármilyen hold halad a hótorlaszok felett.
A világ ellen kinek háborognék éjjeleken át
És ezért ki szeretne?
Ha ebből a városból elmennél
Mindhiába beszélnék:
Mondanivalóm senkire se tartozna.
Fordította: Fehér Illés
Nincsenek megjegyzések:
Megjegyzés küldése