Böngészde - Pabirčalište - Gleaner

2019. február 1., péntek

Vesna Radović Пољубац из Француске улице – Csók, Francia-utca


Vesna Radović Herceg Novi 31. decembar 1966. –

Пољубац из Француске улице

Шта ћу ја твојом улицом, у јесен, кад лишће опада
Увело лишће које чистач улица, купи на гомилу
А, бескућник на клупи, држи у рукама
Као букет сувог цвећа, који чува за ЊУ
Бојим се да је глупо да ти објашњавам
Јер, то је као кад верник објашњава невернику
Бога Зашто се поново враћам Француском улицом
Са рукама у џеповима коцкастог капута
И хекланом беретком на глави
Као распуштени легионар
Који оставља ратиште, а остаје веран домовини
Видиш, ниси ме могао отерати
Остао си запетљан у једној црној коврџи
Која ми несташно пада на чело и покрива боре
Док се саплићем о попадано кестење у парку
На Студентском тргу
Ту сам, на истој адреси, још живим и певам
Упркос три урагана која су ме снашла
И поплавама које су ме избациле
Иако је код мене један кофер стално спакован
Ја сам твој Леси који се враћа кући
Који је преживео Царства
Републике и два светска рата
Иако, осећам да си хтео да ме надмудриш
Само се правим блесава
Пристајем и дајем ти предност
А, веруј ми, било би боље
Да си помогао да лакше умрем
И био последњи, који ми је склопио очи
Знам да си хтео да заборавиш песме које сам волела
Монтан, Азнавур, Беко
Први и други Шостаковичев валцер
Цигане, виолине...
Зато, молим те, пусти ме да их поново чујем
Помози ми да поново видим Париз у ноћи, снежни Праг
Децу која се санкају крај Карловог моста
И помиришем жуте дуње које сам чувала за тебе
На дрвеном ормару моје мајке
Знам да си прижељкивао да одем прва
А, ја сам одувек била добар ђак и читала између редова
Баш зато, ако некад пожелиш да се вратиш
И дођеш на Фијесту
Где ћу као примадона у опери певати „Аиду“
А, ти седeти у првом реду позоришта
Као усамљени старац од осамдесет лета
Који кришом пожели да вози тротинет
И сам себи ставља лисице на руке
Молим те, послушај ме, бар једном у животу
И опрости, заиста опрости, ако сметам
Ако мене питаш, не могу да прећутим
Да је наша љубав била историјска!?

Izvor: CРП Часопис за књижевност и умјетност II. број 4.


Csók, Francia-utca

Mit keresek utcádban, ősszel, levélhulláskor
Utcaseprő gyűjti halomra a hervadt leveleket
A hajléktalan meg a padon, kezében tartja,
Száraz virácsokorként a Lánynak őrzi
Félek ezt neked magyaráznom badarság
Mert, ahogy hitetlennek a hívő Istenről hiába mesél
Hiába mondom kockás kabátomban zsebretett kézzel
Fejemen kötött franciasapkával,
Elbocsátott zsoldosként,
Aki a harcmezőt elhagyja, de hazájához hű marad,
a Francia utcába miért térek vissza
Látod, nem tudtál elzavarni
Míg az Egyetemista téren
A parkban a lehullott gesztenyéken botladozom
Egy, a ráncokat eltakarva csintalanul homlokomba lógó
fekete hajtincsbe gabalyodva velem maradtál
Itt vagyok, címem nem változott,
Az átélt három szélvihar és árvizek ellenére
Még élek és dalolok
Még akkor is, ha egy bőröndöm állandóan útra készen áll
Lassied vagyok aki visszatér
Aki túlélte a Császárságokat
Köztársaságokat és a két világháborút
Még akkor is, ha érzem, át akartál verni
Bolondot csinálok magamból
Beleegyezek és előnyt adok
De, hidd el, jobb lenne,
Ha könnyű halálba segítenél
És szememet, utolsóként, te zárnád le
Tudom el akartad feledni az általam kedvelt dalokat
Montandt, Aznavourt, Bécaudot,
Sosztakovics első és második keringőjét,
A cigányokat, a hegedűket...
Ezért, kérlek, engedd meg, hogy a felsoroltakat újra halljam
Segíts, hogy újra lássam éjjel Párizst, a hóborította Prágát,
A Károly-hídnál szánkázó gyerekeket
És az anyám szekrényén neked őrzött
Sárga birs illatát újra magamba szívjam
Tudom, arra vágytál, először én távozzak
Ám mindig jó diák voltam és a sorok közt olvastam
Éppen ezért, ha valaha szeretnél visszatérni
És részt venni az Ünnepélyen
Ahol az operában primadonnaként mint „Aida” énekelek
Te meg az első sorban nyolcvanéves
Magányos aggastyánként ülsz
Aki titokban rollert hajtana
És önmagát bilincseli
Kérlek, hallgass meg, legalább egyszer ebben az életben
És bocsásd meg, bocsásd meg, ha zavarlak
Ha engem kérdezel, nem hallgathatom el,
Szerelmünk történelem!?

Fordította: Fehér Illés

Nincsenek megjegyzések:

Megjegyzés küldése