Vesna Radović Пољубац из Француске улице – Csók, Francia-utca

Vesna Radović Herceg Novi 31. decembar 1966. –

Пољубац из Француске улице

Шта ћу ја твојом улицом, у јесен, кад лишће опада

Увело лишће које чистач улица, купи на гомилу

А, бескућник на клупи, држи у рукама

Као букет сувог цвећа, који чува за ЊУ

Бојим се да је глупо да ти објашњавам

Јер, то је као кад верник објашњава невернику

Бога Зашто се поново враћам Француском улицом

Са рукама у џеповима коцкастог капута

И хекланом беретком на глави

Као распуштени легионар

Који оставља ратиште, а остаје веран домовини

Видиш, ниси ме могао отерати

Остао си запетљан у једној црној коврџи

Која ми несташно пада на чело и покрива боре

Док се саплићем о попадано кестење у парку

На Студентском тргу

Ту сам, на истој адреси, још живим и певам

Упркос три урагана која су ме снашла

И поплавама које су ме избациле

Иако је код мене један кофер стално спакован

Ја сам твој Леси који се враћа кући

Који је преживео Царства

Републике и два светска рата

Иако, осећам да си хтео да ме надмудриш

Само се правим блесава

Пристајем и дајем ти предност

А, веруј ми, било би боље

Да си помогао да лакше умрем

И био последњи, који ми је склопио очи

Знам да си хтео да заборавиш песме које сам волела

Монтан, Азнавур, Беко

Први и други Шостаковичев валцер

Цигане, виолине...

Зато, молим те, пусти ме да их поново чујем

Помози ми да поново видим Париз у ноћи, снежни Праг

Децу која се санкају крај Карловог моста

И помиришем жуте дуње које сам чувала за тебе

На дрвеном ормару моје мајке

Знам да си прижељкивао да одем прва

А, ја сам одувек била добар ђак и читала између редова

Баш зато, ако некад пожелиш да се вратиш

И дођеш на Фијесту

Где ћу као примадона у опери певати „Аиду“

А, ти седeти у првом реду позоришта

Као усамљени старац од осамдесет лета

Који кришом пожели да вози тротинет

И сам себи ставља лисице на руке

Молим те, послушај ме, бар једном у животу

И опрости, заиста опрости, ако сметам

Ако мене питаш, не могу да прећутим

Да је наша љубав била историјска!?

Izvor: CРП Часопис за књижевност и умјетност II. број 4.

Csók, Francia-utca

Mit keresek utcádban, ősszel, levélhulláskor
Utcaseprő gyűjti halomra a hervadt leveleket

A hajléktalan meg a padon, kezében tartja,

Száraz virácsokorként a Lánynak őrzi

Félek ezt neked magyaráznom badarság

Mert, ahogy hitetlennek a hívő Istenről hiába mesél

Hiába mondom kockás kabátomban zsebretett kézzel

Fejemen kötött franciasapkával,

Elbocsátott zsoldosként,

Aki a harcmezőt elhagyja, de hazájához hű marad,

a Francia utcába miért térek vissza

Látod, nem tudtál elzavarni

Míg az Egyetemista téren

A parkban a lehullott gesztenyéken botladozom

Egy, a ráncokat eltakarva csintalanul homlokomba lógó

fekete hajtincsbe gabalyodva velem maradtál

Itt vagyok, címem nem változott,

Az átélt három szélvihar és árvizek ellenére

Még élek és dalolok

Még akkor is, ha egy bőröndöm állandóan útra készen áll

Lassied vagyok aki visszatér

Aki túlélte a Császárságokat

Köztársaságokat és a két világháborút

Még akkor is, ha érzem, át akartál verni

Bolondot csinálok magamból

Beleegyezek és előnyt adok

De, hidd el, jobb lenne,

Ha könnyű halálba segítenél

És szememet, utolsóként, te zárnád le

Tudom el akartad feledni az általam kedvelt dalokat

Montandt, Aznavourt, Bécaudot,

Sosztakovics első és második keringőjét,

A cigányokat, a hegedűket...

Ezért, kérlek, engedd meg, hogy a felsoroltakat újra halljam

Segíts, hogy újra lássam éjjel Párizst, a hóborította Prágát,

A Károly-hídnál szánkázó gyerekeket

És az anyám szekrényén neked őrzött

Sárga birs illatát újra magamba szívjam

Tudom, arra vágytál, először én távozzak

Ám mindig jó diák voltam és a sorok közt olvastam

Éppen ezért, ha valaha szeretnél visszatérni

És részt venni az Ünnepélyen

Ahol az operában primadonnaként mint „Aida” énekelek

Te meg az első sorban nyolcvanéves

Magányos aggastyánként ülsz

Aki titokban rollert hajtana

És önmagát bilincseli

Kérlek, hallgass meg, legalább egyszer ebben az életben

És bocsásd meg, bocsásd meg, ha zavarlak

Ha engem kérdezel, nem hallgathatom el,

Szerelmünk történelem!?

Fordította: Fehér Illés