Anđelko Zablaćanski Кад песник – Mikor a költő

Anđelko Zablaćanski Glušci kod Bogatića 4. decembar 1959. –

Кад песник Кад песник постане човек Једно дете је одрасло Један сан се угасио И једна тишина Престала да звони Кад песник постане човек Усне му буду горко хладне Мисли тешке и грубе А срце стишано У једноличном ритму Кад песник постане човек Они што су га сретали Више га неће препознати Они који нису – Никад га неће ни срести Кад песник постане човек Ни он неће знати Да све – некако Нормалније га боли И да јеца другачије сасвим

Mikor a költő Mikor a költő felnőtt lesz Felnő egy gyerek Kihuny egy álom És egy csend Többé nem csilingel Mikor a költőből felnőtt lesz Ajka keserűn hideg Gondolata súlyos és goromba Szíve meg elhalkul Ritmusa egyhangú Mikor a költő felnőtt lesz Ismerősei Többé nem ismerik fel Ismeretlenekkel meg – Sosem fog találkozni Mikor a költő felnőtt lesz Már ő sem fogja tudni Hogy minden – éppen minden Hétköznapiasan fáj És ahogy sír az is más Fordította: Fehér Illés

Izvor: autor