Srđan Opačić Неписмени полиглота – Írástudatlan poliglott

Srđan Opačić Osijek 23. novembar 1967. –

Неписмени полиглота Причао ми једном комшија како је његов неписмени деда био велики полиглота Ја сам се томе прво чудио а на послетку сам схватио да је и то могуће Знао је деда три немушта језика коњски, змијски и голубији На његов позив сјатили би се сви голубови из села у околини Крагујевца и долетели му у двориште Кад би позвао змије на чистом и добро акцентованом змијском језику прво би дошла једна велика са крстом на глави То је била чуваркућа Она би га обавештавала да ће доћи и све остале и да се не боји Затим би се са свих страна почеле појављивати змије Обмотавале би му се око ногу и гамизале по телу али ништа му се не би десило Кад је једном упрегао коње у запрежна кола и кренуо са пријатељем у Крагујевац негде на пола пута чуо је како се коњ са леве стране руде жали оном са десне на болове у предњој десној нози и рекао то свом пријатељу Зауставио је кола и стварно у предњем десном копиту тог коња пронашао оштар камен од кога му је нога већ крварила Ишчупали су камен и наставили пут али је деда чуо како га коњ са леве стране руде хвали оном са десне Ја сам као дете чуо како Циганин хвали свога коња али да коњ хвали свога газду то заиста нисам Било како било мој комшија не зна ни један немушти језик А ја бих тако волео да зна бар коњски Па да на коњски преведе моје песме То би ми било драже него што их преводе на енглески Мада знам да коњи не би могли да их читају Али знам и то да нас коњи никад нису бомбардовали. Песма је написана 2. јуна 1999. у Београду , 71. дана НАТО – агресије на СРЈ

Írástudatlan poliglott Szomszédom mesélte írástudatlan nagyapja valódi poliglott volt Először csodálkoztam majd megértettem igen lehetséges Három érthetetlen nyelvet ismert a ló a kígyó és a galamb nyelvét Hívására a Kragujevác környéki falvakból a galambok udvarába szálltak Mikor kígyókat hívott tiszta jól érthető kígyó-nyelven először kereszttel a fején egy óriás-kígyó jelent meg A házőrző Apót ő értesítette a többiek is jönnek de ne féljen Jöttek is a kígyók minden irányból Lábára tekeredtek testén kúsztak de bántani nem bántották Egyszer fogatos kocsi elé fogta a lovakat és barátjával Kragujevácra indultak fél-úton meghallotta a rúd bal oldalán lévő ló a jobb oldalon lévőnek panaszkodott fáj a jobb első lába és ezt barátjának elmondta Megállította a kocsit és tényleg a ló első jobb lába patájában éles követ talált még vérzett is Kivették a követ tovább mentek hallotta az apó ahogy a rúd bal oldalán lévő ló a jobb oldalon lévőnek dícséri Még gyerekkoromban hallottam ahogy egy cigány lovát dicsérte de hogy egy ló gazdáját dicsérje azt bizony nem Volt ahogy volt szomszédom egyetlen érthetetlen nyelvet sem ismer Én viszont úgy szerettem volna hogy legalább a lovak nyelvét tudná Hogy versemet a lovak nyelvére fordítsa Ez nekem nagyobb öröm lenne mintha angolra fordítaná Tudom a lovak elolvasni nem tudnák De azt is tudom a lovak sosem bombáztak. Belgrád 1999. június 2. –  a JSzK-t ért NATO-bombázások 71. napján írt vers Fordította: Fehér Illés

Izvor: Срђан Опачић: Глинени људи, Задужбина Петар Кочић, Бањалука-Београд 2001.