Adrijana Marijanušić Jeдном – Egyszer

Adrijana Marijanušić Subotica 29. avgust 1970. –

Једном Знам да ме волиш Где год да си ја то осећам Знаш да те волим Где год да сам ја те предосећам Чувам ти небо Рекао си да је најлепше када те гледам Са њим у очима Дрхтим док урањаш у моју тишину На длану ти своје срце дајем Крварим твоју далеку близину У души те носим као тајну Рану која опомиње и боли Сем патње ништа није трајно А ипак се даље губи и воли Битка унапред изгубљена Љубави моја непребољена Можда ће једном У другом живот И наше време заблистати К’о пролеће пролистати Да те се нагледам Песме да ти певам Да будна са тобом Срећу сневам Не желим бити вечна луталица Не желим бити птица која Гнездо нема…

Egyszer Tudom szeretsz Bárhol légy is mellettem vagy Tudod szeretlek Bárhol vagyok is mellettem vagy Őrzöm számodra az eget Azt mondtad az a legszebb mikor rád nézve tekintetemben van Reszketek míg hallgatásomba süllyedsz Szívemet tenyeremen nyújtom Vérzek távoli jelenléted Lelkemben titokként hordom Az intő és fájó sebet A gyötrődésen kívül semmi sem végleges Ám továbbra is veszítünk és szeretünk A csata eleve elveszett Át nem vészelt szerelmem Talán egyszer Egy másik életben Felragyogunk Tavaszként lombosodunk Csak nézlek Neked énekelek Ébren is veled vagyok Gyönyörről álmodok Nem akarok örökös vándor lenni Nem akarok fészek nélküli Madár lenni… Fordította: Fehér Illés

Izvor: https://orfejsu.wordpress.com/category/pesnici-kluba-orfej/adrijana-marijanusic