Nenad Trajković Шетња градом – Városi séta

Nenad Trajković Pirot 1. jun 1982. –

Шетња градом тек сада у 3 и 30 када нема никог видим те неодмакнуте фасаде варошице требало би рећи да ме подсећају на описе Јурија Томина у роману Чаробњак иде градом иако не знам зашто требало би рећи и да ме сви они велики утихнули фабрички димњаци подсећају на Јурија и његовог Чаробњака то свакако има везе са ишчезавањем ноћас када киша пробада уличне светиљке које ионако не светле више јако јер смо постали штедљиви моје усне се повлаче у шупљине векова тамо су наши отпали гласови тамо је мрак кога се не треба прибојавати на његовој страни окренутој сунцу су ситни отпаци истине ту где пролазим наши мириси описују наша постојања и колико далеко одлазимо на наша ходочашћа толико се другчији враћамо тако када је локални песник прошао поред и сагнуо поглед тражећи пут учинило ми се да се сви враћамо вери пре или касније и то је изгледало сасвим у реду као што је у реду и то што нам асфалти тону у земљу и све више окер фасада и фабричких димњака у печеној цигли који се не диме ноћас у 3 и 30 док ходам градом у тишини гађају ме питања пролазника ја знам ничег новог нема за њихово место пребогато уранијумом ваљда је неком морао бити јасан тај карантин око нас ваљда нас није требало разрешити добрих књига и лепе уметности ко је заборавио да човек на овом свету треба да живи и одлази са стилом а ко је заборавио да увек треба кренути даље ноћас у 3 и 30 ходам пустим градом и све више околне фасаде личе ми на описе из романа руских писаца 60-тих година можда су Просвета ДОБ Нолит... можда су бирали погрешне књиге само зашто и другима не изгледа тако ноћас у 3 и 30 док ходам градом знам да се никад не газимо зато ме не воли градска већница за културу у овом граду ми смо оно што је Алберто Моравија давно открио   и бацио на нас његова мрачна путовања зато уметници овде не причају тај боси презир из командне зграде забада им пирсинг на језику ноћас у 3 и 30 док ходам градом поред је девојка коју волим немогуће је објаснити јој да су сви отишли а ми остали овде

Városi séta csak most 3.30-kor amikor sehol senki látom a kisváros elmozdíthatatlan homlokzatait el kellene árulni még akkor is ha nem tudom miért Jurij Tomin Varázsló sétál a városban regényének leírásaira emlékeztetnek el kellene árulni hogy azok a hatalmas elcsendesedett gyári kémények Jurijra és Varázslójára emlékeztetnek ez mindenesetre kapcsolatban van a tovatűnéssel ma éjjel mikor a takarékoskodásunk miatt különben sem erősen világító utcai lámpákat eső áztatja ajkam a századok üregeibe húzódik ahol minden hangunk is van ott van a homály melytől félni nem kell a nap felé fordult oldalán apró igazságmaradványokkal itt ahol elhaladok létezésünkről illataink mesélnek és amilyen messzire jutunk zarándokutunkon annyira másokként térünk vissza így amikor a helyi költő elhaladt mellettem és tekintetével utat keresett úgy tűnt előbb vagy utóbb mindannyian a hithez térünk vissza és úgy tűnt ez rendben is van mint ahogy az is hogy az aszfalt a földbe süllyed és az egyre okkersárgább homlokzatok meg az égetett téglákból készült nem füstölő kémények ma éjjel 3.30-kor míg a városban gyalogolok a csendben a járókelők kérdéseivel bombáznak tudom semmi új sincs uránban gazdag helyükben talán valakinek tudni kellene körülöttünk mi ez a vesztegzár talán nem kellett volna bennünket eltiltani a szép könyvektől művészettől ki felejtette el hogy ezen a földön az ember éljen és választékosan távozzon és ki felejtette el hogy mindig tovább kell menni ma éjjel 3.30-kor üres utcákon gyalogolok a homlokzatok mind jobban a 60-as évek orosz írók regényeiből megismertekre hasonlítanak talán a Prosveta DOB Nolit*… talán tévesen válogattak de ma éjjel 3.30-kor míg a városban kószálok másoknak miért nem tűnik így tudom egymást sose gázoljuk ezért nem szeret a városi kultúrfelelős ebben a városban azok vagyunk akiket Alberto Moravia régen felfedezett és sötét útjait vetette ránk ezért itt a művészek nem beszélnek a városi vezetés meztelen gyűlölete béklyót vet nyelvükre ma éjjel 3.30-kor míg a városban kószálok a lánynak akit szeretek aki mellettem van nem tudom megmagyarázni mindenki elment de mi itt maradtunk * Prosveta, DOB, Nolit – szerbiai kiadóvállalatok Fordította: Fehér Illés

Izvor: Ненад Трајковић: Ветар са језика Исток Књажевац 2016. стр 7-8.