Đorđe Kuburić Паук – A pók

 

Đorđe Kuburić Bačko Petrovo Selo 1958. –

Паук   Расте на мотици. Преде до Сунца. Створио је Месец и звезде. Радо се прерушава у птицу. Будући јутарњим демијургом пије росу. Грешан је и кажњен. Иако ловац, лако га је уловити. Гонетајући умрежио је свет. Бди над уснулим телом. Тај васељенски песник нема крила а лети.

A pók   Kapán nő. A Napig sző. Holdat, csillagokat teremt. Madárnak szívesen álcázza magát. Az eljövendő hajnali démiurgosszal harmatot fogyaszt. Bűnös és büntetett. Igaz, vadász, könnyű zsákmány. Töprengve a világot fonta be. Elszunnyadt test felett virraszt. Ez a világűri költő szárny nélkül is száll.   Fordította: Fehér Illés

 Izvor: Ђорђе Кубурић: Клепсидра. Културни центар Новог Сада, 2020. стр. 15.