Đorđe Kuburić Прејака је то слика – Túl merész ez a kép

 

Đorđe Kuburić Bačko Petrovo Selo 1958. –  

Прејака је то слика   Требало је да ти кажем ајде са мном а не да цртам стрелице. Могао сам, можда, читати, цитирати Тракла: Пред твојим ногама отварају се гробови мртваца. Морао сам, ипак, схватити: прејака је то слика за оно што се, заправо, догодило. Ушла си и изашла. Уместо да дођеш и  одеш. Баш то – да устанеш и одеш. Да останеш.

Túl merész ez a kép   Mondanom kellett volna gyere velem nem nyilakat rajzolni. Talán Traklt olvashattam, idézhettem volna: Lábad előtt megnyílnak a sírhantok. Mégis, meg kellett értenem: ahhoz, ami tulajdonképpen történt túl merész ez a kép. Bementél és kimentél. Ahelyett hogy jössz és mégy. Éppen ez – hogy felállsz és mégy. Hogy itt maradj.   Fordította: Fehér Illés

Izvor: Ђорђе Кубурић: Зашто волим виски и друге изабране песме. Нишки културни центар, 2006.