Vasa Pavković Морске звезде – Tengeri csillagok

Vasa Pavković Pančevo 3. februar 1953. –

Морске звезде   Гледајући суве морске звезде... Петокраке...   Добро се сећам, увек је постојала та нелагодност – нисам имао више од седам година, а осећао сам је интензивно, као и данас.   Гледајући суве морске звезде...   На неки начин живље тим јер мртве су и суве, избледело црвене, као у светогр|у –   морале су да буду убијене, ту на тихоме морском жалу, да би негде тамо, на континенту, подупрте пепељаром, живеле ко зна колико деценија, док се не распрсну у прах или их изједу, изнутра, неки специјални црви.   Па ипак, мислим на њих, као кривац што нису распарчане и бачене назад, у море, да се множе ...   Гледајући суве звезде...   Као да ми мртве машу, треперећи трепљама, опраштајући се од горке, слане воде и свих оних преломљених сунчевих зракова, за које им се чинило да су вечни ...

Tengeri csillagok   Száraz tengeri csillagokat nézve… Ötágúakat…   Jól emlékszem, az a szorongás mindig létezett – hét évesnél nem voltam több, de ugyanúgy éreztem, mint ma.   Száraz tengeri csillagokat nézve…   Valahogyan még élénkebben, mert élettelenek, szárazak, kifakult pirosak, mint az istenkáromlásban –   meg kellett őket ölni, itt a csendes tengerparton, hogy ott valahol, a kontinensen, hamutartóra támaszkodva, ki tudja hány évtizedet élnek míg porrá nem válnak vagy belül, holmi különleges férgek szét nem rágják.   Mégis, bűnösként gondolok rájuk, miért nem szabdalták őket szét és dobták vissza a tengerbe, hogy szaporodjanak…   Száraz csillagokat nézve…   Mintha holtukban integetnének, csápokkal remegve búcsúznak a keserű, sós víztől és azoktól a megtört napsugaraktól, melyek számukra örökösnek tűntek…   Fordította: Fehér Illés

Izvor: Vasa Pavković: На одморишту, Народна библиотека „Стеван Првовенчани“ Краљево, 2019. стр. 17.