Anđelko Zablaćanski Glušci kod Bogatića 4. decembar 1959. –
Изван неме Не
знам куд ми одлази поглед У ноћима
бдења Ни
шта га на том путу чека Иза
Кумове сламе Не
знам ни да ли на прозору Некада
твом је био Или
је изван сна те срео Неких
векова прошлих Не
знам какво га јутро прене Из
несанице глуве И тмине
што у души чучи Без
реда и суштине Не
осетим ни кад се врати У очи
ми поспане А знам
да те је опет срео По буђењу са осмехом
|
Rajtam kívül Éjjelenként
virrasztáskor Nem
tudom tekintetem merre jár És azt
sem azon az úton A Tejút
mögött rá mi vár Azt
sem tudom ablakodban Egykor
járt-e egyáltalán Vagy
álom-kívül találkozott veled A múlt
század derekán A
süket álmatlanságból A lelkemet
rend és értelem nélkül Nyomasztó
homályból Nem tudom milyen reggel ébresztette Azt
sem éreztem álmos szemembe Mikor
tért vissza De
tudom ébredéskor ismét Veled
mosolyoddal találkozott Fordította:
Fehér Illés
|
Izvor:
Анђелко Заблаћански: Перо, метафоре, тинта, Удружење књижевника Србије,
Београд. 2021. стр: 58.
Nincsenek megjegyzések:
Megjegyzés küldése