Böngészde - Pabirčalište - Gleaner

2022. január 4., kedd

Đorđe Kuburić Берлин – Berlin

 

Đorđe Kuburić Bačko Petrovo Selo 1958. – 

Берлин
 
Престаћу да траћим време.
У малом смо кафеу – рећи ће Керолајн.
(Увече, већ је била у кревету).
Ово је место где:
Пиније на ветру. Линије на метру. Скајлајн.
Berlin skyline. И још ће рећи: Ако си додирнуо
коначност, досегао си време.У ритму там-тама.
У уздарју, обзорју траве, сомнамбулске праве.
She said, too: MAMMY! I,m gonna stop wastin
my time. Somebody else would have broken both
of her arms.
Африка и њена мама.
Љубичасти, подземни тонови и
хидрауличне, акустичне боје.
А оно што осећам ходајући дивљом страном ...
А ако одмах не запишеш...
 (Sad Song, рекла је.)
 

Berlin
 
Abbahagyom az időpazarlást.
Kis kávézóban vagyunk – említi Karolina.
(Este, már az ágyban volt.)
Ez az a hely, ahol:
A szélben a fák, széles a láthatár. Láthatár.
Berlin skyline. És hozzáteszi: Ha megérintetted
a végtelent, az időt érted el. Tam-tam ritmusban.
Viszonzásul, fű a láthatáron, élethű álomlátás.
She said, too: MAMMY! I,m gonna stop wastin
my time. Somebody else would have broken both
of her arms.
Afrika és édesanyja.
Lila, földalatti tónusok és
hidraulikus, akusztikus színek.
Az pedig, amit a vad oldalon gyalogolva érzek…
Ha rögtön nem jegyzed le…
(Sad Song, mondta a lány.)  
 
Fordította: Fehér Illés

Izvor: Ђорђе Кубурић: Зашто волим виски и друге изабране песме. Нишки културни центар, 2006.

Nincsenek megjegyzések:

Megjegyzés küldése