Đorđe Kuburić Берлин – Berlin

 

Đorđe Kuburić Bačko Petrovo Selo 1958. – 

Берлин   Престаћу да траћим време. У малом смо кафеу – рећи ће Керолајн. (Увече, већ је била у кревету). Ово је место где: Пиније на ветру. Линије на метру. Скајлајн. Berlin skyline. И још ће рећи: Ако си додирнуо коначност, досегао си време.У ритму там-тама. У уздарју, обзорју траве, сомнамбулске праве. She said, too: MAMMY! I,m gonna stop wastin’ my time. Somebody else would have broken both of her arms. Африка и њена мама. Љубичасти, подземни тонови и хидрауличне, акустичне боје. А оно што осећам ходајући дивљом страном ... А ако одмах не запишеш...  (Sad Song, рекла је.)

Berlin   Abbahagyom az időpazarlást. Kis kávézóban vagyunk – említi Karolina. (Este, már az ágyban volt.) Ez az a hely, ahol: A szélben a fák, széles a láthatár. Láthatár. Berlin skyline. És hozzáteszi: Ha megérintetted a végtelent, az időt érted el. Tam-tam ritmusban. Viszonzásul, fű a láthatáron, élethű álomlátás. She said, too: MAMMY! I,m gonna stop wastin’ my time. Somebody else would have broken both of her arms. Afrika és édesanyja. Lila, földalatti tónusok és hidraulikus, akusztikus színek. Az pedig, amit a vad oldalon gyalogolva érzek… Ha rögtön nem jegyzed le… (Sad Song, mondta a lány.)     Fordította: Fehér Illés

Izvor: Ђорђе Кубурић: Зашто волим виски и друге изабране песме. Нишки културни центар, 2006.