Đorđe Kuburić Грмљавина – Mennydörgés

  

Đorđe Kuburić Bačko Petrovo Selo 1958. –

Грмљавина
 
У Сибиру има птица која грми док лепеће крилима. Личи на тетреба, каткад и на орла.
А има на небу и крилати, црвенокоси старац, покривен перјем, бивши шаман и ковач.
Када подригне, зачује се грмљавина. А лопови панично беже од муња што их старац пљује на њих.
Једном сам, пловећи чамцем видео змаја како удара у бубањ и твори потмули, удаљени зук.
Вода је заиграла, па се смирила.
Зачула се труба.
Зазвонило је са оближње цркве.
Затутњала је земља.
Замукле су секире и чекићи. Под оближњим храстом замешкољили су се жиреви, цаклећи бисери.
 
Ко ли ће схватити ширење облака,
тутњаву страшну његових шатора?*
 
Е, да ми је бити непогодосник, да јашим бика и држим гром.
 
*Јов, 36, 29-3
 
Izvor: Ђорђе Кубурић: Клепсидра. Културни центар Новог Сада, 2020.
 
 
Mennydörgés
 
Szibériában egy madár, míg szárnyait lengeti, mennydörög. A fajdra hasonlít, néha a sasra is.
De van az égen egy szárnyas, vörös-hajú, tollakkal takart apó is, egykori sámán és kovács.
Mikor böffent, mennydörgés hallatszik. A tolvajok meg fejvesztve menekülnek az apó által rájuk köpött villámok elől.
Egyszer, csónakázás közben sárkányt láttam, ahogy dobolt, fojtott, távoli hangot keltett.
Táncra perdült a víz, majd megnyugodott.
Trombitaszó hallatszott.
A közeli templomban harangozni kezdtek.
Rengett a föld.
Elnémultak a balták, a kalapácsok. A közeli hárs alatt makkok, pompás gyöngyök mosolyogtak.
 
Értheti-e valaki, miért terül szét a viharfelhő,
miért dörög annak sátra?¹
 
Bár elfogadhatatlan lennék, hogy bikát nyargaljak és villámot tartsak.
 
¹Jób könyve, 36:29.
 
Fordította: Fehér Illés