V. P. Снегови детињства – A hó gyerekkoromban

 

Vasa Pavković Pančevo 3. februar 1953. –

Снегови детињства   Ако кажем да су снегови мог детињства били већи и дубљи, ништа нисам рекао, у ствари.   Јер сада обично и нема снега и немам са чим да поредим детињство.   Сећам се само како би се од леда скореле рукавице, а дах жарио крагну капута, док сам се свеједнако успињао уз брег, па спуштао доле па успињао, па спуштао, са другарима, у недоглед, пртећи дрвене санке.   Као да сам већ слутио да се то неће имати са чим да пореди једног дана – који је, ево, дошао.

A hó gyerekkoromban   Mikor azt állítom, gyerekkoromban több hó volt és mélyebb, tulajdonképpen semmit sem mondtam.   Mert napjainkban rendszerint nincs hó és nincs amivel gyerekkoromat összehasonlíthatom.   Csak arra emlékszem, ahogy a kesztyűk a jég miatt kérgesedtek, a lélegzet meg a kabát gallérját égette, míg semmivel sem törődve a dombra másztam, majd ereszkedtem, másztam, ereszkedtem, a barátokkal, vég nélkül, faszánkót húzva.   Mintha már akkor sejtettem volna, egy nap, – amelyik, íme eljött – nem lesz mivel összehasonlítani,.   Fordította: Fehér Illés

Izvor: Izvor: Васа Павковић: На одморишту, Народна библиотека „Стеван Првовенчани“ Краљево, 2019. стр. 13.