Predrag Bjelošević Banja Luka 29. 05. 1953. –
|
Смисао, у бесмислу
Опстати у
свијету. Свјестан себе.
И милости
Господа. Што остави ти на дар.
Право избора.
Животног смисла.
Коме посветићеш
се. До те мјере.
Да ни примијетити
нећеш. Како пролази.
Твој јединствени
сан. Поред тебе.
Нити како ти је.
Преко ноћи минуо.
Живот. Овјенчан
срећом само твога.
Животног избора.
У дану кад. Све.
Чини ти се да
пјева. Тако складно. И
Потресно. Тако
животно заводљиво.
Као озвјездано
небо. На лицу мора.
Као дојучерашњи
бесмисао. Што сад.
Чини ти се да
био је хранљив. Као погача.
Дааа. Бесмисао
што дебља. Као мрак.
|
Értelem, az
értelmetlenségben
Légy a világban. Érezd önmagad.
És az Úr jóságát. Amit ajándékként adott.
A választás joga. Az élet értelme.
Kinek szenteled létedet. Oly mértékben.
Hogy észre sem veszed. Hogyan éled át.
Egyedülálló álmodat. Magad mellett.
Sehogy sem vagy. Váratlanul tűnt el.
Az élet. Szerencséddel megkoszorúzva.
Választás. Azon a napon, amikor. Minden.
Úgy tűnik, dalol. Oly zavartalanul. És
Megrázóan. Feltétlenül az életre csábít.
Mint a csillagos ég. A tenger felszínén.
Akár a még tegnapi értelmetlenség. És most.
Úgy érzed, tápláló volt. Pogácsaként. Igeeen.
Az értelmetlenség, ami hizlal. Mint a homály.
Fordította: Fehér Illés
|
Izvor:
Предраг
Бјелошевић: Заједно са зидовима Удружење Књижевника Републике
Српске, Бања Лука, и Штампар Макарије, Београд, 2020. стр. 11.
Nincsenek megjegyzések:
Megjegyzés küldése