Vlasta Mladenović Не плашим се више – Többé nem félek

Vlasta Mladenović Šarkamen kraj Negotina 17. mart 1956. – 

 

Не плашим се више   „Господе, како се овде брзо смркава.“                                        Данило Киш   Не плашим се више да омркнем. То је довољно за почетак, први корак, да савладам мрак, утваре, сенке, опсене. Јесте мрачно и јесте страшно, овде може свашта да ти се деси, подла је мисао ташта. Мој пут је дуг, осуђен на вечност, гледам смрт у очи и, гле чуда, она се боји, јер лажно сведочи. Зна да ништа не значи, зато се повлачи.

Többé nem félek   „Uram, itt milyen gyorsan sötétedik.”                                         Kiš Danilo   Többé nem félek a sötétben. Kezdetnek, első lépésnek ennyi elég, hogy homályt, kísértetet, árnyat, látomást legyőzzek. Igen, sötét van és borzalmas, itt veled minden megtörténhet, az öntelt gondolata aljas. Hosszú az utam, örökkévalóságra ítélt, szembe nézek a halállal és lám, fél, mert hamisan vall. Tudja, semmit sem ér, ezért inkább visszalép.   Fordította: Fehér Illés

Izvor: Власта Младеновић: Драинац и друге песме, Културисток-Пресинг, Младеновац 2018. стр. 17.