Anđelko Zablaćanski Минијатуре – Miniatúrák

 

Anđelko Zablaćanski Glušci kod Bogatića 4. decembar 1959. –

Минијатуре   1. Зар сан, тек сан – додир тако стваран: на усни јутро и трагови ноћи, у погледу уроњен поглед, на грудима длан ујед две страсти у истој самоћи.   2. Пркосимо времену дуго, дуго – а све би године у једну сузу стале, у један грч на лицу, у једно бдење ноћно, у осмех, можда, а то је наш живот.   3. Просута по мојој пути ноћ гмиже кô прсти жене или клупко змија с даљином у мени несни су ближе простору јасном – простих илузија   4. Стојиш ми на врху трепавица Пашћеш сигурно – Или дугим падом под моје ноге У заборав Или у моје очи сањалице У ширину моје душе Уморне

Miniatúrák   1. A délibáb tényleg csak délibáb – oly hiteles a tapintás: ajkakon a reggel és az éj jele, tekintetbe mélyedt tekintet, tenyér a mellen, egyazon magányban két vágy ütközete.   2. Dacolunk az idővel, hosszan, hosszan – ám mindaz, ami múlt, egyetlen könnycseppbe, egyetlen arcmozdulatba, egyetlen átvirrasztott éjszakába, talán egy mosolyba is elfér, ez viszont a mi létünk.   3. A bőrömön szétszórt éj női ujjként vagy kígyó-gombolyagként araszol mert bennem a távolság az éber-lét közelebb van a valós tér – az egyszerű tünemény   4. Szempillám szélén állsz Biztosan esel – Vagy hosszú zuhanás után lábam elé A feledésbe Vagy álmodozó szemembe Az immár fáradt Lelkembe   Fordította: Fehér Illés

Izvor: Анђелко Заблаћански: Ноћи вучјег зова, УПС Глушћи, 2020. стр. 80-81.