Predrag Bjelošević Бјежећи, себи у сусрет – Menekülve, önmagunk felé

 

Predrag Bjelošević Banja Luka 29. 05. 1953. –

Бјежећи, себи у сусрет
 
Из бетонске кошнице у којој интонацију животу даје лифт
у којој помијешани смијех уздаси и комшијска свађа
кроз озвучен плафон говоре о природи ствари
 
Из бетонске кошнице у којој свако у свом хладном прегратку
ишчекује сунце јутра или зов ревносног будилника или
задоцњели крик најживотнијег пса из чопора слинаве куцање
 
Из бетонске кошнице у којој снивамо снове о даљини
а који немају везе са стварношћу у лику трблавих пацова
нити са стидљивим осмијесима олињалих градских лисица
 
Из бетонске звучне кошнице што стрши изнад облака
лица неумивеног деценијама са углачаним лакираним ципелама
на којима се дан са поносом огледа намјештајући локне младости
 
Из бетонске кошнице Пчело полети у сусрет пјесме Брда
која те привлачи као Ружа испуњена нектаром Сна
разносећ мед сопства и млијеч мноштва процвалим пољем наде
 
Izvor: Предраг Бјелошевић: Заједно са зидовима Трећи трг, Удружење Књижевника Републике Српске, Бања Лука 2020. стр. 28.
 
 
Menekülve, önmagunk felé
 
A beton kaptárból melynek élet-hangvételét a lift adja
ahol a nevetés a sóhajok a szomszédok civakodásával keverednek
és a plafonon keresztül átszűrődő hangok a lét természetéről szólnak
 
A beton kaptárból melynek hideg kabinjában mindenki
a reggeli napfényt a szorgos ébresztőóra hangját vagy
a nyálasan kopogtatók falkájához tartozó kutya kései sikoltását várja
 
A beton kaptárból melyben álmokat a messzeségről szövünk
ám sem a fecsegő patkányok alakjához sem az érzelgős városi rókák
szégyenlős mosolyához a valósághoz éppen semmi közük
 
A harsány beton kaptárból ott mered a felhők felett
évtizedek óta mosatlan arccal fényes lakk-cipőben
csillogásában az ifjúság haját igazgatva a köznap büszkén tetszeleg
 
A beton kaptárból te Méhecske a Hegy dala felé röppenj
Álom-nektárral telt Rózsaként vonz a virágba-borult remény tisztásán
hordd szét a méz tulajdonságát meg a méhpempő sokaságát
 
Fordította: Fehér Illés