V. P. Мислио сам – Azt hittem

 

V. P. Pančevo 3. februar 1953. –

Мислио сам   Мислио сам да је умро Пре више месеци Откад се није оглашавао У периодици Али ова три неспретна стиха Доказ су да још увек покреће руку Па ми је одједном језовито То моје очекивање да умре И ишчезне у фуснотама Као и сам што ћу....   Радујући се унапред што више ником неће пасти на памет Да ризикује и ређа речи: Боквица, прозор, мермер, пламињање Фосфора и гашење шибице негде, некад На неизвесном платоу било чијег Неочекивања...

Azt hittem   Azt hittem Hónapokkal ezelőtt meghalt Amióta az időszakos kiadványban Nem jelentkezett De ez a három esetlen sor Bizonyítja karját még mindig mozgatja És egyszerre vérfagyasztónak tűnt az Ahogy halálhírére várok És eltűnt a lábjegyzetek között Mint ahogy majd én is…   Előre örülve annak Soha többé senkinek sem jut eszébe A szószaporítás: Útifű, ablak, márvány, foszfor- Pislákolás és gyufaoltás valahol, valamikor Egy bizonytalan platón bárki Nem várt…   Fordította: Fehér Illés

Izvor: В. П.: На одморишту, Народна библиотека „Стеван Првовенчани“ Краљево, 2019. стр. 61.