Predrag Bjelošević: Човјек или пас, на степеницама спознаје – Ember vagy kutya, a felismerés grádicsán

 

Predrag Bjelošević Banja Luka 29. 05. 1953. –

Човјек или пас,
на степеницама спознаје
 
Човјек из дана у дан видно напредује.
Сваки дан је све више око њега припитомљених.
Животиња. А мање људи.
 
Човјек је напокон постао пријатељ.
Своме псу. Држи га на ланцу. Не због људи.
Већ због чопора других још дивљих паса.
Који могли би да га заведу. И у слинаву куцању.
 
И у лов на невине кућне мачке. И на сулудо
завијање на мјесец. И на одбрану до смрти.
Своје изабране женке. А не само задовољавање
незасите жене. Свога доброга господара.
 
Људи су узнапредовали. Ратове воде.
И са људима који вјерују. Да једино је човјек
човјеку најбољи пријатељ.
 
Човјек је напокон направио огроман корак. И
стао. На другу степеницу човјечности – како би то
младом пјеснику човјековом рекао Кавафис –
А пси гдје су сад? Да л већ устрчали су на врх
степеница спознаје? Само за људе предодређене.
 
Izvor: Предраг Бјелошевић: Заједно са зидовима Удружење Књижевника Републике Српске, Бања Лука и Štampar Makarije, Beograd 2020. стр. 37.
 
 
Ember vagy kutya,
a felismerés grádicsán
 
Az ember napról napra kétségkívül fejlődik.
Körülötte egyre több a megszelídített.
Állat. És kevesebb az ember.
 
Az ember végre megbarátkozott.
A kutyájával. Láncon tartja. Nem az emberek miatt.
Hanem a még vadabb falkákba verődött kutyák miatt.
Akik elcsábíthatják. A nyálas tömeges párzásra.
 
Az ártatlan macskák üldözésére. Meg az értelmetlen
holdra ugatásra. És mindhalálig védje.
A kiválasztott szukát. Ki ne csak a telhetetlen női vágyat
elégítse. A jó gazdát.
 
Az emberek fejlődtek. Harcolnak.
Azzal is, akiben bíznak. Az ember legjobb barátja
egyedül az ember.
 
Az ember végre hatalmas lépést tett. És
megállt. Az emberiség második lépcsőfokán – mondaná
ezt a fiatal költőnek, az embernek Kavafisz –
És a kutyák most hol vannak? Talán a felismerés felső
fokára szaladtak? Az eleve embereknek rendeltetettre.
 
Fordította: Fehér Illés