Anđelko Zablaćanski Свршетак сна – Véget ért álom

 

Anđelko Zablaćanski Glušci kod Bogatića 4. decembar 1959. –

Свршетак сна   Палим последњу ноћну Или прву јутарњу цигарету Не знам – јер Од твог погледа ноћ се разданила Зора постидела И сасвим зажмурила   У мојим очима јутро убијено Раскомадано као лешина И разбацано по згужваном папиру Страхујући да Свитање не доноси нови дан Већ сутоне у моје снове пепељасте   Јер ноћас је Један дечак рањен надом голом Један песник је умро У лепоти сновиђења страсти У жељи Да напише најлепшу љубавну песму А љубавник се закључао Катанцима даљине дубоко у себи   А јутро – ипак – дође Не доносећи ништа ново.

Véget ért álom   Hogy az utolsó éji vagy A reggeli első cigarettát gyújtom-e Nem tudom – mert Tekintetedtől az éj kivirradt A virradat elszégyellte magát És behunyta szemét   Szememben halott a reggel Hullaként feldarabolt Gyűrött papíron szétszórt Félek A hajnal nem az új napot hanem Hamuszürke álmaim alkonyát hozza   Mert ma éjjel Az álomképek gyönyörében Egy gyereken sebet a remény ütött Egy költő meghalt A legszebb Szerelmes verset szerette volna megírni De benne a szerető a messzeség láncával Mélyen magába zárkózott   A reggel meg – mégis – semmi Újat hozva megérkezett.   Fordította: Fehér Illés

Izvor: autor