Željka Avrić Обична песма – Szokványos vers

 

Željka Avrić Banja Luka 15. novembar 1964. – 

Обична песма   све је то већ негде виђено јутарња нервоза и поподневни умор телевизична депресија премало сна превише снова   о томе смо већ једном причали убеђивали узрујавали у бесу са сузама неверици једносмерном улицом и вечитом повратку   како то неком може да се свиђа иста кафана у исто време добар дан изволите вашу кафу исте теме а различите приче   сви ти људи које смо већ срели смеше се  добар дан како сте шапатом о ево опет ово двоје стално заједно шта то с њима није у реду   смејали смо се и било нас је брига волели смо наше навике нешто што се  није догодило нешто о чему никад нисмо причали   нисмо приметили док је трајало пили смо кафу и гледали пролазнике чекали да се догоди нешто  што ће нам променити дан   ништа друго видели нисмо

Szokványos vers   mindez már valahol megtörtént reggeli idegesség délutáni fáradtság látványos búskomorság csipetnyi álom vég nélküli álmodozás   erről már egyszer beszéltünk győzködtünk idegeskedtünk dühösen sírva hitetlenkedve az egyirányú utcáról és az állandó visszatérésről   valakinek hogyan tetszhet ugyanakkor ugyanaz a kocsma a jó napot a kávékínálat ugyanaz a dal ám a mese az más   az emberek akikkel találkozunk mosolyognak jó napot kívánnak de suttognak ismét az a kettő mindig együtt mi van velük miben sántikálnak   nevettünk semmivel sem törődtünk szerettük szokásainkat a meg nem történteket azt amiről sosem beszéltünk   ami múlt nem vettük észre kávézgattunk a járókelőket néztük vártuk történjen már valami ami a mindennapokon változtat   mást nem láttunk   Fordította: Fehér Illés

Izvor: autor