Đorđe Kuburić Лето у предграђу – Külvárosi nyár

 

Đorđe Kuburić Bačko Petrovo Selo 29. april 1958. – 

Лето у предграђу
 
Док глечери, да не кажем где, ваљају своје снове,
Ја косим посну траву.
Мачке жмиркају & преду на баштенском столу, уместо да скачу по њему.
 
Дрвета су стабилна, зелена и лицемерна,
Кише – ретке и досадне – узнемирују кишне људе
Кад пукне гром, сви се радују, хистерично.
 
Негде, над каквим морем, лети галеб.
И прави сенку другом галебу, који плута кô патка.
 
Подне је.
 
У суседном дворишту је врућина. Мешалица за бетон стамено бруји.
А други комшија се разголитио у базену, закрабуљен слушалицама.
Њиште му коњи у ушима.
Знам то.
 
Izvor: Ђорђе Кубурић: Песме из дворишта. Народна Библиотека „Стефан Првовенчани“, Краљево, 2016. str. 23.

 
Külvárosi nyár
 
Míg a gleccserek, hadd ne mondjam hol, saját álmukat görgetik,
Én a késői füvet nyírom.
A macskák a kerti asztalon pislognak & dorombolnak, ahelyett, hogy ott ugrálnának.
 
A fák stabilak, zöldek és képmutatóak,
Az esők – ritkák és unalmasak – ázott embereket nyugtalanítanak
Ha dördül a villám, mindenki örül, hisztérikusan.
 
Valahol, valamilyen tenger felett, sirály száll.
És egy másik, kacsaként úszó sirályra, árnyékot vet.
 
Dél van.
 
Forróság a szomszéd udvarban. Folyamatosan zúg a betonkeverő.
A másik szomszéd meg a medencében meztelenkedik, fülhallgatókkal felszerelve.
Fülében lovak nyerítenek.
Tudom.
 
Fordította: Fehér Illés