Böngészde - Pabirčalište - Gleaner

2023. március 5., vasárnap

Risto Vasilevski Кажа о једној жени – Mese egy asszonyról

 

Risto Vasilevski Nakolets, 31. januar 1943. –

Кажа о једној жени
 
Лежала је нага на ужареном песку
удаљена од мноштва гласова
с мора и копна
листала китњасту књигу
 
Тело јој је усијавало сунце
и мрешкало се на светлости
као слап пречисте планинске воде
 
Набрајао сам имена
којима бих је могао дозвати
покушавао немушто
да зароним у њене мисли
упућивао таласне додире
њеним најнежнијим местима
које не могу да издрже
а да се не одају
ако их имало дотичу
 
Она се није бранила
али је тајила знаке
да јој годи моја близина
 
Тек пред залазак сунца
кад се моја сенка сасвим издужила
 
и покрила сву њену лепоту
окренула се
загонетно осмехнула
замрешкала другом
страном тела
 
Као да је осетила стисак
мојих руку на дојкама
полен даха на устима
да би се охладила од њих
загазила је у позну воду
запловила ка пучини
 
Оданде је стизао
само ромор воде
и запљускивао
читаво моје биће
 

Mese egy asszonyról
 
Meztelenül feküdt a forró homokon
messze a tengerről és a szárazföldről
jövő hangoktól
tarka könyvet lapozott
 
Napsugarakkal takart teste
a fényben tiszta
vízesésként hullámzott.
 
Neveket soroltam
melyekkel szólíthatnám
gondolataiba némán
próbáltam merülni
leggyengédebb testrészeire
amelyek a kísértésnek
ha egyáltalán létezik
képtelek ellenállni
érintés-hullámokat küldtem
 
Nem védekezett
de titkolta
hogy közellétemet elfogadja
 
Csak napnyugtakor
mikor árnyékom egészen megnyúlva
 
szépségét betakarta
fordult meg
titokzatosan elmosolyodott
teste másik felével
mozdult
 
Mintha mellén tenyerem
érintését ajkán a virágpor
leheletét érezte volna
hogy ezektől megszabaduljon
a már hűvös vízbe gázolt
a nyílt tenger felé úszott
 
Onnan mindössze
vízmoraj érkezett
és egész lényemet
csapdosta
 
Fordította: Fehér Illés

Izvor: autor

Nincsenek megjegyzések:

Megjegyzés küldése