Böngészde - Pabirčalište - Gleaner

2023. április 13., csütörtök

Nevena Milosavljević Нисам ти рекла – Nem mondtam el

 

Nevena Milosavljević Novi Pazar 13. april 1990. – 

Нисам ти рекла
 
Нисам ти рекла све,
Да име је моје верност,
Да свака ми је песма недореченост…
 
Ни да су у мом срцу камене сфере,
Које ће надживети све небодере,
Које једним трептајем ствараш.
 
Нисам ти рекла све,
Јер си далеко од мог вида,
У зени ми је око Сахаре, изгубљена Атлантида.
 
И на престолу усана исклијали слад,
Чело ми је планина Рораима,
А слапови косе Вечни пламени водопад.
 
Нисам ти рекла све,
Сузе су моја истина,
У језеро просута златна прашина;
 
Из којег изрони твоја сунце-кожа
И зарумени платно изгубљено у вечностима,
Кад тихо признам сан о једним прстима.
 
 

Nem mondtam el
 
Nem mondtam el mindent,
Hűség a nevem,
Befejezetlen minden költeményem…
 
Azt sem, szívemben kőgömbök vannak,
Túlélik az egyetlen pillantásoddal
Alkotott felhőkarcolókat.
 
Nem mondtam el mindent,
Mert messze vagy, elérhetetlen,
Szememben az elsüllyedt Atlantisz, a Szahara.
 
És ajkam trónján a gyökeret vert kéj,
Homlokom Roraima csúcsa,
Hajam zuhataga meg Örökös lobogó vízesés.
 
Nem mondtam el mindent,
Igazságom a könnycseppek,
Tóba szórt arany porszemek;
 
Napsugár-bőröd onnan kerül a felszínre
És elpirul a végtelenségben elveszett vászon,
Mikor bevallom az egyetlen ujjról való álmom.
 
Fordította: Fehér Illés

Izvor: Невена Милосављевић – Поезија са извора – Суштина поетике (knjizevnicasopis.com)

Nincsenek megjegyzések:

Megjegyzés küldése