Risto Vasilevski Балкански гето – Balkáni gettó

 

Risto Vasilevski Nakolets, 31. januar 1943. –

Балкански гето   овде све мора по нашем: путања од-до мора бити прäва која нигде не скреће, нити пак ишта туђе додирује. пред очима само жељено. до прозора само оно унутра, изван њега само што неко описује или говори да сви чују. лево и десно само у крајњој нужди и не без озбиљних последица.   овде све мора да има почетак који му ми признамо, порекло које му ми одредимо, име које му ми дамо, језик који му ми наменимо, јер овде историја почиње само од нас и само се с нама може завршити.   овде је бог све препустио нама. зато имамо толико богова и вера које се преклапају, па се често не види   шта из темеља вера ниче – из темеља цркве минарет, из темеља џамије купола с крстом, или на њиховим темељима расте нешто друго, незнано ни у времену безбожја и безверја.   ми смо свачији, па нас сви походе; трну у оку свима па нас чупају из корена; поље у којем успева зло које сејемо сами или нам га други потурају, а онда пожуре да и њега и нас погазе.   али ми се упорно држимо – јер је наше и земаљско и небеско царство; јер смо изабрани да покажемо то што јесмо, чак и када нестајемо или не знамо шта чинимо!

Balkáni gettó   itt minden akaratunk szerint legyen: a pálya tól-ig egyenes legyen, sehová se forduljon, idegen birtokot ne érintsen. szemünk előtt csak a kívánt. az ablakig csak az, ami belül van, kívül az, amit valaki leír vagy elmond, hogy mindenki hallja. jobbra és balra csak végső esetben és nem komoly következmények nélkül.   itt mindennek olyan legyen a kezdete, amit mi ismerünk el, eredete, amit mi határozunk meg, neve, amit mi adunk, nyelve, amit mi írunk elő, mert itt a történelem csak tőlünk ered és csak velünk végződhet.   az isten itt mindent ránk bízott. ezért van annyi egymáshoz hasonló istenünk és vallásunk, sokszor nem látni   az vallás-alapból mi ered – a templom alapjából minaret, a dzsámi alapjából boltív kereszttel, vagy alapjain valami egészen más nő, ami még az isten- és hittagadás korszakában is ismeretlen.   mindenkié vagyunk, hát mindenki minket látogat; mindenki szemében szálka, hát gyökereinkből szaggatnak; gaztettet termő mező melyet önmagunk vetettünk vagy mások kénye-kedve szerint, majd azokat is velünk együtt sürgősen elgázolják.   de mi hajthatatlanul tartjuk magunkat – mert miénk úgy a földek, mint a mennyek országa; mert mi vagyunk a kiválasztottak, hogy megmutassuk azt, amik vagyunk, még akkor is, mikor tűnünk vagy nem tudjuk, mit teszünk!   Fordította: Fehér Illés

Izvor: autor