Живко Николић Иза огледала – A tükör mögött

Živko Nikolić Koprivnica kod Zaječara13.11.1958. –

Иза огледала
 
Толико се тмине иза огледала накупило
да на њој можеш урезати име.
Али, из њеног се средишта помаља твој лик
и сја као што ништа никад сјало није.
То је оно што ти се иза ока и осмеха скривало
а сада је пробило опну и огледалу отело
чудесну моћ да спаја и раздваја светове.
 
* * *
О разбијеном огледалу
 
из другог сам угла разбијено огледало видео
као иње по трави моје лице и околни предели
све се у безброј честица просуло и до лудила
размножило
то је сунчана киша у кап живот сакрила
то се стидљиво осмехнуло небеско плаветнило
стрмо је пред мојим стопама нагнуо се
 
Извор: Живко Николић: Одбегле слике, Смедеревска песничка јесен, 2021. стр. 64.
 
 
A tükör mögött
 
A tükör mögött annyi homály gyűlt össze,
hogy abba nevedet vésheted.
De központjában alakod jelenik meg
és tündököl, ahogy addig soha semmi sem.
Az az, ami szemed, mosolyod mögött rejtőzött,
most meg burkát áttörve a tükörből világokat
egyesítő és elválasztó fenséges hatalom szabadult.
 
* * *
 
A törött tükörről
 
egy másik nézőpontból a törött tükörben láttam
arcom és köröttem minden tárgy mint dér a füvön
számtalan darabra széthullott és szédületes módon
szaporodott
ez egy csepp életbe rejtőzött napsugáreső
a nyomdokom előtt meghajolt
mennyei kék szégyenlős mosolya
 
Fordította: Fehér Illés