Risto Vasilevski мртва природа – csendélet

 

Risto Vasilevski Nakolets, 31. januar 1943. –

мртва природа   окренух леђа сунцу и очас се суочих са својом издуженом сенком   из ње је расла дивља трава грмље с напуштеним птичјим гнездима и једна трепетлика уз чије је погнуто стабло пузила змија с мојим украденим срцем   јурећи за својим срцем сав сам се у сенку претворио

csendélet   a napnak hátat fordítva hosszú árnyékommal szembesültem   abból vad fű elhagyatott madárfészkekkel bozót és egy rezgő nyár nőtt melynek meghajolt törzse mellett ellopott szívemmel kígyó mászott   szívem után rohanva árnyékká változtam   Fordította: Fehér Illés

Izvor: autor