Risto Vasilevski Тек поглед – Csak tekintet

 

Risto Vasilevski Nakolets, 31. januar 1943. –

Тек поглед
 
Ма где п(р)олазили, нешто нас збуњује.
Ниједан други п(р)олазак не понавља први,
нити затиче раније слике,
мада је, чини се, пут исти,
као и правац.
 
Увек се умеша други детаљ,
глас, шум, смисао циља,
убрза или успори корак,
преко једном виђених и доживљених призора
наслажу сe неки други,
на које се треба тек привикавати,
уз којe тек треба одрастати или старити.
 
То највише збуњује оне
који се и иначе тешко сналазе,
јер нису свесни
колико је прах времена лак,
колико све лако покрива,
нарочито памћење и прошлост.
 
Као да се све јуче догодило,
они још чују вратнице
које су на почетку отворили
да би кроз њих дотакли живот.
 
Тек поглед,
а чини се да је све прошло,
да све, одједном,
другима и нечем другом припада.
 
Мангалија, Румунија, 23. 09. 2003.
 
Izvor: autor
 
 
Csak tekintet
 
Bárhová indulunk, valami zavarba hoz.
Az első nekirugaszkodást egyetlen további sem ismétli,
az előző képeket sem találni,
pedig, úgy tűnik, az út ugyanaz,
ahogy az irány is.
 
Közbevág egy nemvárt részlet,
hang, nesz, maga a cél,
léptet gyorsít vagy lassít,
az egyszer már látott, megélt látványra
újabbak rakodnak,
melyeket majd ezután kell megszokni,
melyekkel ezután kell együtt élni, öregedni.
 
Ez inkább a különben is
nehezen alkalmazkodókat hozza zavarba,
mert nem tudják,
mily könnyű az idő porszeme,
mily könnyen mindent betakar,
mindenek előtt az emlékeket, a múltat.
 
Mintha minden tegnap történt volna,
ők még a kezdetben
táruló ajtót hallják,
hogy az életet azon keresztül érintsék.
 
Csak tekintet,
de úgy tűnik, minden elmúlt,
egyszerre minden
másokhoz, valami máshoz tartozik.
 
Mangalia, Románia, 2003. 09. 23.
 
Fordította: Fehér Illés