Živko Nikolić Пред олују – Vihar előtt

 

Živko Nikolić Koprivnica kod Zaječara 13.11.1958. –

Пред олују   још понеки зрак предвечерје у чаробни одева плашт и понека залутала птица у даљини се оглашава а чудесна светлост од ока твог отргнута све више плине и студен се под моје несташне увојке завлачи то као да олују најављује та тешка упорна мисао куда да се оде а овде да се остане то кад све што мирује свеопшти прасак припрема   и он баш сада управо почиње

Vihar előtt   az utolsó néhány fénysugár az alkonynak még csodás palástot kölcsönöz egy-egy eltévedt madár a távolból szól a szemedből fakadt lenyűgöző fényesség meg lassan ködbe vész és csintalan hajtincseimbe dermesztő hideg húzódik ez mintha vihart jelezne ez a kitartó súlyos gondolat hová menni közben itt maradni mikor minden nyugalomban van egyetemes csattanást készít elő   és éppen most kezdődik   Fordította: Fehér Illés

Izvor: Живко Николић: Одбегле слике, Смедеревска песничка јесен, 2021. стр. 6.