Živko Nikolić Арабеска – Az arabeszk

 

Živko Nikolić Koprivnica kod Zaječara 13. 11. 1958. –

Арабеска   Свом псићу тепа: Мило моје и још му каже шапатом да је ружа румена а псић само склапа уво и лиже јој длан. Потом гледа као да очекује да мува буде мајушна кост. Она га уза се привије, она га високо уздигне и каже нахереној комшиници да је он њена најдража арабеска.   А арабеска и даље муву гледа, прати је, увом цимне, и друго увис подигне, а ни реп јој не мирује.   1–16. 6. 2016. Београд

Az arabeszk   Kutyusának gügyög: Kedvesem és még suttogva hozzáteszi, piros a rózsa, de a kutyus csak füleit lógatja és tenyerét nyalja. Majd úgy néz mintha várná, hogy a légy kicsi csonttá váljon. A nő magához öleli, a magasba emeli és a szomszédasszonynak mondja, a legkedvesebb arabeszkje.   Az arabeszk meg csak a legyet nézi, követi, egyik fülével integet, a másikat felemeli, de a farka sem nyugszik.   Belgrád, 2016. 6. 1-16.   Fordította: Fehér Illés

Izvor: Живко Николић: Одбегле слике, Смедеревска песничка јесен, 2021. стр. 25.